Uloga roditelja u emocionalnom razvoju dece

Roditelji igraju najznačajniju ulogu u emotivnom razvoju njihove dece.

Oni mogu da pomognu i da nauče decu kako da izražavaju emocije i oblikuju svoje ponašanje.

Roditelji koji pomažu deci da pokazuju i dele svoja osećanja na jasan način, pomažu im da razviju pozitivnu sliku o sebi i da prevaziđu moguće probleme u ponašanju.

Deca koja su sposobna da se nose sa svojim emocijama, često dobijaju pozitivne povratne informacije i uspešnija su u svakodnevnom životu.

5  oblasti emocionalne inteligencije:

• Poznavanje emocija.

Sposobnost osobe da razlikuje emocije od momenta do momenta.

• Upravljanje emocijama.

Sposobnost osobe da se nosi sa različitim emocijama.

• Sposobnost osobe da se samo-motiviše

Sposobnost da se ostane uporan kada se nosimo sa frustracijama i stresovima.

• Prepoznavanje emocija kod drugih ljudi.

Sposobnost osobe da prepozna emocije drugih osoba i da sagleda stvar iz druge perspektive.

• Postupanje u odnosima sa drugim ljudima.

Sposobnost osobe da primeti, interpretira i reaguje na emocije u međuljudskim odnosima.

Saveti roditeljima:

1. Upravljanje vlastitim (roditeljskim) emocijama:

• Samosvesnost je osnova za svako upravljanje emocijama. Pokušajte da budete svesni vlastitog ponašanja i promena raspoloženja. Da biste učestvovali u vaspitanju emocija kod vašeg deteta na najbolji mogući način, potrebno je da Vi budete mentalno zdrava i stabilna osoba.
• Ostanite pozitivni i optimistični.
• Naučite kako da se opustite i da primenite tehnike upravljanja stresom u svakodnevnom životu.
• Kako bi ste se bolje nosili sa stresom, isplanirajte i uvedite promene u svakodnevni život. Napravite raspored aktivnosti koje vam donose zadovoljstvo i u kojima bi voleli da učestvujete (kao npr: odlazak na koncert, šetnja u parku, topli čaj…)
• Kao velika pomoć u zaceljivanju može da bude i određivanje vremena za samorefleksiju. Roditelji koji osećaju savladanost stresom i tenzijom mogu da potraže podršku od prijatelja, članova porodice ili potraže stručnu podršku.

2. Budite osetljivi prema dečjim emocijama.

• Posmatrajte detetovo ponašanje i zaista ga saslušajte. Interpretirajte i podelite sa detetom njegove emocije ili mu pomozite da definiše svoje emocije kada ono samo nije u stanju da to uradi.
• Ohrabrite dete da priča o svojim osećanjima.
• Budite osetljivi prema verbalnim i neverbalnim porukama koje dete šalje, kao što su facijalne ekspresije, gestikulacija ili ton kojim saopštava o stvarima koje mu se događaju.
• Prihvatite sve emocije vašeg deteta, naročito negativne.
• Podržite dete kada se oseća frustrirano i savladano emocijom.

3. Učite da postanete svesni svojih emocija i kako ih izražavate.

• Uvećavajte broj reči kojim dete može da identifikuje i opiše svoja osećanja na adekvatan način.
• Učite dete da razume i izražava osećanja tako što ćete razgovarati o svakodnevnim situacijama.
• Ohrabrujte dete da „uđe u tuđe cipele“ i sagleda situaciju iz tuđe pozicije, i pomozite mu da sagleda tuđa osećanja i razloge. Jedan od mogućih načina da zajedno vežbate empatiju je da zajednički čitate knjige i razgovarate o osećanjima i situacijama likova iz knjige.

Pročitajte više o emocionalnoj inteligenciji ovde:

4. Stvarajte prilike u kojima vaše dete samostalno rešava probleme.

• Pomažite detetu da se nosi sa njegovim greškama i porazima.
• Vodite dete na putu razmatranja i oprobavanja sopstvenih načina za rešavanje problema. Pomozite detetu da identifikuje problem kod strategija koje mu nisu uspele (kao što su: pokazivanje inata i prkosa u datim situacija, neadekvatno ponašanje i pokazivanje besa i dr.)
• Pomozite detetu da upotrebi pozitivne strategije za rešavanje problema. Pokušajte da prepoznate problem i napravite plan za rešavanje.
• Napravite listu ideja za moguće načine rešavanja. Unapred promislite o mogućim rezultatima ili posledicama i shodno tome napravite akcioni plan.
• Nakon što se nešto dogodilo, zajedno evaluirajte događaj i procenite koliko je dete bilo efikasno u postupaju i šta bi moglo da uradi drugačije sledeći put.

5. Slušajte dete.

• Budite empatični prema detetu i njegovim problemima.
• Kada je vaše dete vidno frustrirano ili pod stresom, parafrazirajte njegove reči kako bi ono znalo da ga zaista razumete.
• Izbegavajte kritike, osude i davanje saveta dok vam ono govori o svojim problemima.

6. Odvojite dodatno vreme za druženje.

• Učestvujte u aktivnostima koje vam zajednički donose zadovoljstvo. Odvojite vreme da se iskreno uključite u detetove aktivnosti ili interesovanja.
• Isplanirajte vaše „specijalno druženje“ kada možete da proverite kako se dete oseća po pitanju nekih određenih stvari, i kako se nosi sa njima. Rutinski razgovarajte o osećanjima koje nose svakodnevni događaji. Motivišite dete da vam priča o tome čime se bavi, koja mu interesovanja, kako se oseća, sa kakvim se problemima suočava, i o svojim uspesima.

7. Ohrabrujte ga i pružajte pozitivne povratne informacije.

• Primećujte detetove snage i uspehe, naročito „male stvari“ koje dete postiže svakodnevno.

8. Neka vaša očekivanja budu realistična.

• Prihvatite i hvalite snage vašeg deteta. Pomozite vašeg detetu da gradi svoje potencijale.
• Pomozite detetu da postavi ciljeve koji su realni i održavajte ga na putu njihovog ostvarivanja