Već pošto se rode, deca pokazuju želju da pronađu svoje sopstvene snage. Bez obzira da li vežbaju da prohodaju ili uče da voze biciklu bez pomoćnih točkova, deca imaju urođeni nagon da pronađu vlastiti put – i to treba da bude baš tako!
Ali, dok odrastaju i traže svoje snage i puteve često odlutaju oprobavajući načine koji roditeljima nisu dragi. Vrištanje, loše ponašanje u javnosti, teranje inata, pa i moguće agresivno ponašanje, iscrpljuju i brinu svakog roditelja.
Važno je zapamtiti da, u ranom uzrastu, deca tek počinju da uče kako da se kontrolišu. Za njih su osećanja zbunjujuća i komplikovana. Često roditelji ne uviđaju da je negativno pošanje kod dece samo jedan od načina kojim oni uče o sebi i pokušavaju da pronađu svoj put.
Takođe je važno i da se roditelji razvijaju i uče zajedno sa svojom decom. Ukoliko su očekivanja koja se postavljaju pred dete racionalna, utoliko će se i lakše kontrolisati njihovo ponašanje.
Srećom, ovo ne znači da roditelj treba da prihvati svako detetovo ponašanje i reakciju dok ono odrasta.
Sve što treba da znate o razvoju emocija kod dece pročitajte ovde:
Mogući načini da uskladite vaša očekivanja i da ne popuštate pred lošim ponašanjem deteta:
- Pilagodite vaša očekivanja individualnošću vašeg deteta
Kao roditelj, vi možete da prilagođavate vaspitna očekivanja tako da su ona u skladu sa odrastajućim potrebama vašeg deteta, ali i sa vašim porodičnim vrednostima – šta je dozvoljeno a šta ne.
Na primer, ako dete odbija da namesti krevet ili pospremi za sobom, vežbajte strpljenje dok odvajate vreme da ih saslušate zašto odbijaju to da urade. Podsetite ih da je porodično pravilo u kojem svako pospremi za sobom, i da ste „svi za jednog, jedan za sve“.
- Budite dosledni
Ukoliko ste postavili porodične standarde, i ukoliko očekujute da ih se deca pridržavaju, onda se i vi morate pridržavati. Deca će primetiti odmah ukoliko ste propustili da nešto uradite.
Na primer, postoji porodični dogovor da večerate svi zajedno i da u toku večere ne koristite mobilne telefone. Ukoliko je to za vas znak nepoštovanja i ne želite takvo ponašanje od deteta, onda ni vi nemojte koristiti telefon.
- Obrazložite vaše razloge
Dete treba da zna zašto insistirate da se neka kućna ili porodična pravila poštuju. Ponudite im kratko i jednostavno objašnjenje.
Kada dete napuni tri ili četiri godine, ono je u stanju da bolje razume jednostavne naloge, pa roditelj može da prenese neka svoja očekivanja.
Na primer, sada možete da kažete detetu: „Sada si već velik i možeš da se obučeš i obuješ pred odlazak u šetnju.“
- Nagradite dete ceneći njegov trud
Svaki put kada dete uradi to što ste ga zamolili, pokažite mu da to i cenite. Na taj način hrabrite i motivišete lepo ponašanje svog deteta i u budućnosti. Vaše prepoznavanje i uvažavanje deteta ima neverovatnu moć u vaspitanju deteta zbog toga što je i njemu stalo da se oseća važnim.
- Objasnite uloge dete/roditelj
Isto kao što vi imate racionalna očekivanja od svoje dece, tako i ona moraju da imaju jasnu sliku vaše uloge u njihovom životu. Naročito treba da razumeju zašto se nešto sme, a nešto ne sme.
Uvek im možete reći: „Moj posao kao tvoje majke/oca je da ti kažem da li je nešto dozvoljeno ili nije. Ja neću tražiti stvari od tebe koje i sam ne radim. Ako radiš što te zamolim, ja ću za uzvrat biti fleksibilan i uvek ću te saslušati.“
Pročitajte više o razvoju emocionalne inteligencije:
Kako deca rastu i menjaju se, važno je i da roditelji rade to isto. Menjati očekivanja koja postavljate pred decu je važno jer razvoj donosi velike promene.
Promene ne moraju da naruše već postavljene standarde doma i zajednice u kojoj živite. Naprotiv, ovo može da bude odličan vodič vaših vaspitnih ciljeva.
