Roditelji igraju najznačajniju ulogu u emotivnom razvoju njihove dece.
Oni mogu da pomognu i da nauče decu kako da izražavaju emocije i oblikuju svoje ponašanje.
Roditelji koji pomažu deci da pokazuju i dele svoja osećanja na jasan način, pomažu im da razviju pozitivnu sliku o sebi i da prevaziđu moguće probleme u ponašanju.
Deca koja su sposobna da se nose sa svojim emocijama, često dobijaju pozitivne povratne informacije i uspešnija su u svakodnevnom životu.
5 oblasti emocionalne inteligencije:
- Poznavanje emocija.
Sposobnost osobe da razlikuje emocije od momenta do momenta.
- Upravljanje emocijama.
Sposobnost osobe da se nosi sa različitim emocijama.
- Sposobnost osobe da se samo-motiviše
Sposobnost da se ostane uporan kada se nosimo sa frustracijama i stresovima.
- Prepoznavanje emocija kod drugih ljudi.
Sposobnost osobe da prepozna emocije drugih osoba i da sagleda stvar iz druge perspektive.
- Postupanje u odnosima sa drugim ljudima.
Sposobnost osobe da primeti, interpretira i reaguje na emocije u međuljudskim odnosima.
Saveti roditeljima:
- Upravljanje vlastitim (roditeljskim) emocijama:
- Samosvesnost je osnova za svako upravljanje emocijama. Pokušajte da budete svesni vlastitog ponašanja i promena raspoloženja. Da biste učestvovali u vaspitanju emocija kod vašeg deteta na najbolji mogući način, potrebno je da Vi budete mentalno zdrava i stabilna osoba.
- Ostanite pozitivni i optimistični.
- Naučite kako da se opustite i da primenite tehnike upravljanja stresom u svakodnevnom životu.
- Kako bi ste se bolje nosili sa stresom, isplanirajte i uvedite promene u svakodnevni život. Napravite raspored aktivnosti koje vam donose zadovoljstvo i u kojima bi voleli da učestvujete (kao npr: odlazak na koncert, šetnja u parku, topli čaj…)
- Kao velika pomoć u zaceljivanju može da bude i određivanje vremena za samorefleksiju. Roditelji koji osećaju savladanost stresom i tenzijom mogu da potraže podršku od prijatelja, članova porodice ili potraže stručnu podršku.
- Budite osetljivi prema dečjim emocijama.
- Posmatrajte detetovo ponašanje i zaista ga saslušajte. Interpretirajte i podelite sa detetom njegove emocije ili mu pomozite da definiše svoje emocije kada ono samo nije u stanju da to uradi.
- Ohrabrite dete da priča o svojim osećanjima.
- Budite osetljivi prema verbalnim i neverbalnim porukama koje dete šalje, kao što su facijalne ekspresije, gestikulacija ili ton kojim saopštava o stvarima koje mu se događaju.
- Prihvatite sve emocije vašeg deteta, naročito negativne.
- Podržite dete kada se oseća frustrirano i savladano emocijom.
- Učite da postanete svesni svojih emocija i kako ih izražavate.
- Uvećavajte broj reči kojim dete može da identifikuje i opiše svoja osećanja na adekvatan način.
- Učite dete da razume i izražava osećanja tako što ćete razgovarati o svakodnevnim situacijama.
- Ohrabrujte dete da „uđe u tuđe cipele“ i sagleda situaciju iz tuđe pozicije, i pomozite mu da sagleda tuđa osećanja i razloge. Jedan od mogućih načina da zajedno vežbate empatiju je da zajednički čitate knjige i razgovarate o osećanjima i situacijama likova iz knjige.
Pročitajte više o emocionalnoj inteligenciji ovde:
- Stvarajte prilike u kojima vaše dete samostalno rešava probleme.
- Pomažite detetu da se nosi sa njegovim greškama i porazima.
- Vodite dete na putu razmatranja i oprobavanja sopstvenih načina za rešavanje problema. Pomozite detetu da identifikuje problem kod strategija koje mu nisu uspele (kao što su: pokazivanje inata i prkosa u datim situacija, neadekvatno ponašanje i pokazivanje besa i dr.)
- Pomozite detetu da upotrebi pozitivne strategije za rešavanje problema. Pokušajte da prepoznate problem i napravite plan za rešavanje.
- Napravite listu ideja za moguće načine rešavanja. Unapred promislite o mogućim rezultatima ili posledicama i shodno tome napravite akcioni plan.
- Nakon što se nešto dogodilo, zajedno evaluirajte događaj i procenite koliko je dete bilo efikasno u postupaju i šta bi moglo da uradi drugačije sledeći put.
- Slušajte dete.
- Budite empatični prema detetu i njegovim problemima.
- Kada je vaše dete vidno frustrirano ili pod stresom, parafrazirajte njegove reči kako bi ono znalo da ga zaista razumete.
- Izbegavajte kritike, osude i davanje saveta dok vam ono govori o svojim problemima.
- Odvojite dodatno vreme za druženje.
- Učestvujte u aktivnostima koje vam zajednički donose zadovoljstvo. Odvojite vreme da se iskreno uključite u detetove aktivnosti ili interesovanja.
- Isplanirajte vaše „specijalno druženje“ kada možete da proverite kako se dete oseća po pitanju nekih određenih stvari, i kako se nosi sa njima. Rutinski razgovarajte o osećanjima koje nose svakodnevni događaji. Motivišite dete da vam priča o tome čime se bavi, koja mu interesovanja, kako se oseća, sa kakvim se problemima suočava, i o svojim uspesima.
- Ohrabrujte ga i pružajte pozitivne povratne informacije.
- Primećujte detetove snage i uspehe, naročito „male stvari“ koje dete postiže svakodnevno.
- Neka vaša očekivanja budu realistična.
- Prihvatite i hvalite snage vašeg deteta. Pomozite vašeg detetu da gradi svoje potencijale.
- Pomozite detetu da postavi ciljeve koji su realni i održavajte ga na putu njihovog ostvarivanja
Vujko
10/04/2024 @ 11:13 am
Odličan tekst!