Deca se menjaju onog trenutka kada roditelji promene svoje stavove i načine vaspitanja.
Pomozite svojoj deci da odrastaju kvalitetno i da uspeju u životu tako što ih nećete razmaziti. Naprotiv, pomoćićete im da vežbaju i ojačaju svoje “najbolje Ja” od najranijeg uzrasta.
Deca dobijaju sve što požele i kada to požele. Dovoljno je da kažu “Dosadno mi je!” i odmah će dobiti naš mobilni telefon. Dovoljno je da kažu “Gladan sam” i odmah ćemo ih povesti u Mc Donalds. Dovoljno je da kažu “Hoću da mi to kupiš”, i prvom prilikom ćemo im baš to kupiti.
Sposobnost da odložimo zadovoljavanje njihovih potreba je jedan od najvažnijih činioca za njihov budući uspeh.
Mi smo naučili njihove mozgove da dobiju odmah sve što požele. Iz najboljih namera, želimo da učinimo decu srećnom. Ali, kada im stvorimo sve što požele, sreću dozivamo samo u tom trenutku, kratkotrajno, a njih unesrećujemo na duge staze.
Kada im instant zadovoljavamo potrebe, deca postaju manje spremna da se nose sa stresnim situacijama.
Na taj način stresovi mogu da postanu velika prepreka u postizanju uspeha u životu.
Odgoditi da dobiju baš tu igračku u tom momentu, da dobiju sokić ili happy-meal pod nos. je vežbanje otpornosti mladog sistema da se nosi sa stresom.
Pristupite odgovornije vaspitanju svoje dece. Pročitajte više:
Ako ste slučajno već u ovakvoj situaciji i teško vam je da je promenite, ne odustajte i ne zaboravite da učenje traži vaše vreme. Ako je vama teško, teško je i vašem detetu. Ali, učenje nikada ustvari ne traži mnogo i često se na kraju osvrnemo sa mislima “kako je sve to brzo proletelo!”. Ipak, probajte da izbegnete gorke situacije tako što ćete na vreme da počnete da vaspitavate vaše dete.
Ako želite da vaše dete nauči da vozi bicikl, onda ga morate podučavati tome. Ako želite da vaše dete bude sposobno da dočeka stvari koje je zaslužilo, učite ga strpljenju.
Princip za učenje je uvek isti – morate da se posvetite detetu.
Razmišljajte o tome šta je dobro za njih, a ne o tome šta žele ili ne žele. Roditeljstvo je težak posao. U redu je da naterate svoju decu da rade šta je dobro za njih, iako je to u potpunoj suprotnosti od onoga šta oni žele. Deca će vam na ovome jednog dana sigurno biti zahvalna.
Učite ih da dele, da prave kompromise, da slušaju druge (i stare i mlade), da govore “Hvala” i “Molim te”. Učite ih da je ok i kada pobeđuju i kada gube.
Budite pozitivan i dosledan roditelj:
U našem svetu ne postoje dosadni trenuci. Stvorili smo veštački svet za nas i našu decu. Oni imaju svoj svet zabave, a mi imamo naš poslovni/yabavni svet. Umesto da pomognu u kuhinji ili u nekim drugim aktivnostima u domaćinstvu, u bašti ili u kupovini, oni su na mobilnim telefonima.
Naravno da je bitno da deca budu uključena u porodični život, da planiraju aktivnosti i dele ih sa drugima – i oni su deo porodice.
Jednolični, repetitivni kućni poslovi uvežbavaju mozak da bude aktivan i otporan.
Spremiti krevet, organizovati školske knjige, postaviti sto za ručak ili počistiti suvo lišće u bašti, sve su to normalni zahtevi koje treba da tražite od svoje dece.
Ono što važi za decu kada je u pitanju dosada, važi i za odrasle. Ona nam omogućava da stupimo u kontakt sa sobom, sa svojim unutrašnjim sukobima, strahovima, kao i da taj “prazan prostor” ispunimo idejama i razmišljanjima.
Dosadu ne treba shvatiti kao nešto negativno, već kao stanje koje može pokrenuti kreativnost i autonomiju, čineći osobu otpornom na frustraciju.
Ovako se razvija kreativnost, sloboda mišljenja i sposobnost samoispitivanja.
Mozak se ne razvija beskonačnom zabavom, već radom.
Uključite ih u vaš svet, isto koliko se vi uključujete u njihov, budite kreativni.
Nemojte se bojati da postavljate granice. Svako dete treba granice kako bi odrastalo srećno i zdravo.
