Vrednosti, uverenja i pravila ponašanja deca uglavnom stiču iz porodice.
Roditelji na sebe preuzimaju najveći deo odgovornosti da nauče svoju decu o pravilima ponašanja. Oni određuju šta je dobro i pravilno ili loše i pogrešno. Porodica je najvažniji faktor koji utiče na formiranje ličnosti. Roditelji utiču na formiranje dečijih vrednosti, stavova i mišljenja. Lista prioriteta u vaspitanju je poprilično dugačka, a uvek ste baš vi oni koji odlučuju o tome šta je najvažnije i čemu treba dati prednost.
Roditelji treba da budu svesni da predstavljaju model svojoj deci i zbog toga oni moraju ozbiljno da odrede sistem vlastitih vrednosti. Davati lekcije detetu o važnosti čišćenja za sobom ili lepog ophođenja prema drugima ne znači ništa ako ono vidi vas kako ostavljte za sobom svoje prazne šolje ili prljave salvete, ili vas čuje kako vređate ljude na ulici ili u restoranima.
Da bi deca postala ljudi ljudi kakvi vam se sviđaju i na koje možete biti ponosni, potrebno je da bar probate da ispoljite vrline koje želite da vidite oličene u njima.
Deca više uče o vrednostima iz ponašanja svojih roditelja nego iz njihove priče.
Svakodnevno upućivanje jasnih i formulisanih poruka je daleko efikasnije nego da im pričate da treba da budu otvoreni i iskreni u komunikaciji.
Vi ste najvažniji faktor u formiranju vrednosnog sistema vaše dece.
Šta možete da uradite da postanete uticajan roditelj:
- Adekvatno se informišite činjenicama o odrastanju dece.
- Dopuštajte deci da prva priđu vama u želji da ih posavetujete ili da im pomognete.
- Ponudite samo jednom svoje mišljenje, pokušajte da ne ponavljate i ne gnjavite.
- Prepustite deci da vaše poruke i vrednosti prihvate ili odbiju.
Vrednosti su uvek usko povezane sa slobodom i nezavisnošću, sa ličnim idealima i pravom na individualni izbor. Zbog toga se često javlja otpor mladog bića onda kada želite da utičete na njih ili da ih psavetujete o vama najboljem rešenju, a naročito kada to radite iz „pozicije moći“.
Roditelji obično ne uviđaju da strogoćom pokušavaju da nauče nešto decu, i da tako gube svoj roditeljski uticaj.
Svako mlado biće želi da oseća da pripada i želi da se oseća značajnim – ovo se ne postiže silom.
Model „Radi onako kao što ti kažem, a ne kako ja radim“ nipošto nije uspešan način da deca uče o životu.
Na ovaj način oni zapravo uče o moći i kontroli drugih, da ukoliko su oni snažniji utoliko će im se slabiji povinovati. Ovako deca uče da je u redu živeti po dvostrukim standardima i da određene životne uloge imaju posebne privilegije.
Šta je to što jednoj mladoj-odrasloj osobi zaista treba:
- Deca i tinejdžeri o svetu uče primerom, oni uče dok vas gledaju. Imaju potrebu da im pokažete, a ne da im kažete.
- Oni žele da pričaju o svom životu, a ne da slušaju o vašim fantazijama i idejama o njihovom životu.
- Potrebno im je da ih čujete, a ne da ih osudite.
- Žele da budu prihvaćeni takvi kakvi jesu, a ne da se porede sa nekom drugom decom.
- Žele da budu voljeni.
Vrlo često ne možete da rešite probleme vaše dece ali uvek možete da im se nađete, da ih saslušate i da provedete kvalitetno vreme sa njima. Ovo je najbolji način da im pokažete koliko vam je stalo do njih.
Ključ uspeha da navedete decu da usvoje vaše vrednosti je da uspostavite dobre odnose sa njima.
Više o periodu adolescencije i mladim ljudima pročitajte ovde:
