Potreba da učimo, usvajamo nova znanja i da se menjamo u odnosu na sredinu u kojoj živimo nas prati od najranijih dana, kroz vrtić, školu, do odraslih dana.
Zbog toga je svakom detetu važno da nauči kako da ovlada postojećim znanjima i kako da sa lakoćom usvaja nova.
Od momenta kada se rodimo pa sve do kasnog životnog doba, učimo putem iskustva.
Ovo je važan način učenja koji se događa tako što naš mozak nesvesno proračunava stvari i odnose iz naše neposredne sredine i u kakvom su oni odnosu prema našem telu. Ovo se događa dok prohodavamo i učimo da pričamo, ili kada učimo da skijamo ili se snalazimo u novom školskom okruženju.
|
| Svako možeda zapamti i naučisve što poželibez obzira na svojegodine, polili stečeno obrazovanje. |
„Evo kako to radi. Prvo, dovedite se u situaciju da doživite nešto novo. Nakon toga, reflektujte taj proces i šta se dogodilo. A zatim, dovedite u vezu ova dva kako bi stvoirli uvid o urađenom, i odlučite šta ćete uraditi drugačije sledećeg puta.“
Svako može da zapamti i nauči sve što poželi bez obzira na svoje godine, pol ili stečeno obrazovanje.
Ovim načinom učenja se formira, sposobnost samostalnog rešavanja problema, sposobnost za istraživanja i primenu naučenog na nove situacije, autonomija, razvija se motivacija i sl.
Kako da postaneš bolji u učenju i svakodnevnim obavezama. Pročitaj više:
Prevod video animacije:
| “Najprirodnija i moćna tehnika učenja je učenje iz iskustva, ili određenije, putem refleksije i uvida u ono što smo radili. Ovaj vid učenja je jednak za prima balerinu nakon završene predstave ali i za dečaka koji se rastužio nakon što ga je otac izgrdio zbog igranja fudbala u dnevnoj sobi. Do naše prve godine svi smo već isprobali učenje putem iskustva, jer smo pokušali metode plakanja, hodanja, padanja i plakanja (kao beba). I iako je sve ovo podrazumevalo neprijatne i obeshrabrujuće pokušaje vežbanja koji su trajali mesecima, na kraju, svi smo uspeli. Kako je to moguće? Čim smo pali, i prošao nas je prvi šok, naš mozak nesvesno traži smisao u onom što se dogodilo. Mozak se seća da je sve bilo u redu dok smo se podizali: noge su na podu, ruke su u ispravnom položaju a naša glava i ramena ispravljeni – i spremni smo da krenemo. Nesvesno, mozak detaljno proračunava uglove, položaj tela, čionioce iz okoline…odnosno, uticaj spoljašnjih stvari i u kakvom su oni odnosu prema našem telu. Jednom kada razumemo konekciju između toga šta je pošlo naopako, znamo šta treba da promenimo kada to pokušamo sledećeg puta.Učenje putem iskustva takođe može da bude korisno i kod učenja nove veštine ili prosto da postanemo bolji u onome što već volimo da radimo. Smatra se da je ovakvo učenje glavni razlog zbog kojeg muzičari postižu bolje rezultate na testovima. To je zbog toga što ljudi koji vežbaju sviranje instrumenta, ne samo da angažuju mozak u izvođenju motornih, auditivnih i vizualnih veština, već i uče reflektujući učinjeno dobijajući instant povratnu informaciju – jer proizvesti falš zvuk na violini zvuči grozno i nemoguće je ne prometiti ga. Muzičari ne samo da uče da čitaju i proizvode muziku, već uče i o procesu koji podrazumeva VEŽBANJE, REFLEKTOVANJE, RAZUMEVANJE I PONAVLJANJE.“
|
