Važnije od iskustva prevlačenja prstima preko tačpeda je svako drugo dečje iskustvo tokom drastanja.
Za pravilan razvoj i dobro odrastanje važno je da deca trče bosonogi po travi ili da dodiruju gustu, lepljivu boju za crtanje i oblikovanje. Treba da se prskaju vodom i da se iskvase. Treba da kopaju zemlju i da se isprljaju. Treba da se penju po drveću, da sviraju i muziciraju. Treba da besciljno tumaraju iz sobe u sobu bez neke organizovane aktivnosti koja bi ih okupirala.
Dečji mozak se vežba tako što im se postavljaju zadaci i daju im se obaveze. To je važna životna škola. Mozak dece se najviše hrani emocionalnom dostupnošću njegovih roditelja.
Nažalost, čini se kao da ih postupno lišavamo ove hrane. Umesto toga, najdraži besplatni bebisiter nam je tehnologija.
Kada smo umorni, kada smo uposleni i zauzeti, kada nam nešto nije po volji…deci gurnemo telefon ili tablet u ruke zarad malo mira i slobodnog vremena.
Ali, taj mir će biti naplaćen duplo kada dete krene u školu i shvati da nije više u virtuelnoj stvarnosti.
A takođe, postizanje trenutnog mira se naplaćuje i deci.
Deca plaćaju njihovim oslabljenim razvojem nervnog sistema, poremećajem pažnje, nemogućnošću da se razvijaju u skladu sa uzrasnim fazama, njihovom sposobnošću da odgode zadovoljenje svojih potreba.
Uvedite promene u dnevne porodične aktivnosti.
Probajte sledeće:
- da napravite vremenski raspored za spavanje, obroke, učenje i vreme za tehnologiju. Kvalitetna hrana, zdrav san i vreme provedeno na vazduhu je bio važan deo našeg odrastanja, pa treba da bude i deo njihovog. Takođe, vreme za spavanje treba da bude svake večeri u isto vreme.
- povežite se emocionalno sa svojom decom. Provodite kvalitetno vreme sa njima: predvečernja kratka šetnja, porodične društvene igre, porodični obroci..
- postepeno povećavajte vreme između „Želim“ i „Dobijam“. Dobro je da je deci dosadno, tada njihovi mozgovi „kuvaju“ i dolaze do kreativnih rešenja i mogućnosti. Ako im treba nešto, neka uzmu sami, ili još bolje: neka čekaju!
- Izbegavajte korišćenje tehnologije prilikom obroka (naročito u restoranima) ili u automobilima. Umesto toga, uvek možete da igrate igrice, pričate o omiljenim temama ili pevate pesmice.
Čini se kao da u današnje vreme deca vladaju svetom. Dobijaju šta god i kada god požele.
Ali da budemo fer, i roditelji su se promenili. Svakome se dogodilo da čuje mlade roditelje kako govore „Moja ćerkica ne jede povrće“, ili „Moja deca su naviknuta da ležu kasnije noću“, ili „Njemu treba pomoć da se obuče“, ili „Ona ne voli igračke, ali uživa u you-tube filmićima…“.
Oprostite, ali od kada deca diktiraju kako ćemo ih vaspitavati?!
Ne činite im nikakvo dobro ispunjavajući im sve želje. Kad bi bilo po njihovom oni bi samo lenčarili, jeli čokoladne sladolede ili pice, gledali youtube i igrali video igrice. Kada im popuštate, šaljete im pogrešnu poruku iz koje oni nauče da mogu da rade šta god požele.
Dete uči kako da se nosi sa izazovima i nepredviđenim situacijama tako što se u njima nađe. Kada mu date telefon ili ga pustite da gleda crtani film kako biste mu preusmerili pažnju, umirili ga ili okupirali, vi ga zapravo učite da se ne suočava sa situacijom u kojoj se nalazi. Ne pribegavajte lakšim rešenjima i suočite se sa situacijom.
Onog momenta kada je dete nemirno a vi mu date telefon samo da biste ga animirali, preskačete važnu životnu lekciju. Tako učite dete da u svakoj situaciji može da ignoriše stvarne potrebe i situacije, i da će to dobiti ukoliko se ponaša razdraženo i nemirno.
U stvarnom životu, da bi ostvarili naše ciljeve moramo da radimo i ono što nam ne prija baš uvek.
Na primer, ukoliko želite da napredujete na poslu, ili da naučite neku novu veštinu, posvetićete vreme dok je ne savladate. Isto tako, da bi dete postalo odličan đak, ono mora naporno da radi na tome.
Ili, kako će dete naučiti da se ponaša na javnom mestu, ukoliko ga vodite u restoran na ručak ali mu “ne dozvoljavate” da učestvuje u obroku, komunikaciji i porodičnom druženju. Da bi se dete naučilo važnosti provođenja porodičnog vremena, ponašanja za stolom, redovnim obrocima i zdravoj ishrani, potrebno je da učestvuje, a ne da “bude mirno” dok pasivno gleda u mali ekran.
Posledice od učestalog korišćenja mobilnih telefona nisu lako uočljive i ne vide se odmah.
Međutim, kada budete uvideli da vaše dete ne ume da odreaguje u nepredviđenoj situaciji, i da beži umesto da proba da ga reši, zapitajte se kakav ste mu vi model bili tokom odrastanja.
Počnite što ranije i napravite velike promene u razvoju vašeg deteta tako što ćete vežbati njihov mozak kako bi vam deca odrastala emotivno, društveno i akademski.
Animacija: AsapSCIENCE
Main photo: Unsplah
