Svesni roditelj i kapetan broda

Dobra komunkacija je ključ uspeha u svakom odnosu, pa je tako važna i za roditelje i decu, i formiranje prijatne i ravnopravne atmosfere u njihovoj porodici.

 Deca sve razumeju kada im se saopšti na pravi način.

Ima jedna caka kod dobre komunikacije, ona mora da se uvežbava. Nije dovoljno da pročitate nekoliko tekstova, knjiga ili da odslušate predavanje nekog poznatog pedagoga ili psihologa. Naprotiv, tek kada prikupite informacije i pravilno definišete svoju ulogu koju zauzimate u tom odnosu, postajete svesni svojih akcija i načina na koje možete da ih promenite.

Meni je filozofija svesnog roditeljstva prirasla za srce i često se pozivam i navodim učenje Suzan Stifelman, porodičnog psihologa iz Australije koja sa uspehom promoviše svoje ideje o roditeljstvu. U ovom tekstu ću se često pozivati na njene reči i navode iz knjige “Roditeljstvo uz svesno prisustvo”.

O svesnom roditeljstvu pročitajte više ovde:

Ko je svestan roditelj i kako deluje na svoje dete onda kada razgovara sa njim?

• To je roditelj koji zna kako njegove reči i ponašanje utiču na formiranje detetove ličnosti.
• To je roditelj koji radi na sebi i svom razvoju i time pomaže formiranju ravnopravnog i jasnog odnosa sa detetom.
• To je roditelj koji preuzima odgovornost za svoja osećanja koja se odnose na dete. Kada je roditelj svestan svojih emotivnih ili mentalnih blokada, može i da izbegne afektivne reakcije, i da potpuno smireno razgovara sa detetom iz pozicije razuma i intuicije.

“Najvažnija uloga roditelja je da pomogne  detetu da formira podržavajuća uverenja o sebi, drugima i svetu oko sebe. Od tih uverenja koja deca formiraju, zavisi  u velikoj meri detetovo samopouzdanje,  zdravlje,  uspeh, i sreća” – kaže S. Stifelman.

Ona takođe navodi i tri načina na koje roditelji mogu da se odnose prema svojoj deci:

• Mogu samouvereno i smireno da upravljaju svojom decom
• Mogu da pregovaraju sa decom za moć upravljanja
• Mogu da se bore sa decom za moć upravljanja

1. Kapetan – roditelj koji upravlja

„Roditelji koji samouvereno i smireno upravljaju u ulozi „kapetana broda“ odaju utisak jasne, blagonaklone osobe sposobne da donosi dobre odluke u interesu svoje dece – čak i ako te odluke uznemire njihovu decu onda kada ne mogu da imaju ono što žele“.

Kada upravljate roditeljstvom kao „kapetan broda“ imate mogućnost da izaberete način na koji ćete se ophoditi prema trenutnoj situaciji. Ne reagujete afektivno i mahinalno, već ste prilagodljivi i svesni svojih postupaka. Vi ste tada asertivni roditelj.

Asertivni roditelji imaju saosećanja za položaj u kojem se nalaze njihova deca, dopuštaju im da osećaju ono što osećaju, ali ne oklevaju da postave granice koje bi mogle da ih razočaraju.

2. Dva pregovarača – niko ne upravlja

Kada se roditelji upuste u svađu ili pregovaranja sa detetom, ili vode borbu za moć, u takvom odnosu niko ne upravlja.

Deca vrše pritisak na svoje roditelje, roditelji vrše pritisak na svoju decu, a njihov međusobni odnos ispunjen je napetošću i gorčinom. Ovakve interakcije između roditelja i deteta dovode do rasprave, svađa i raznih natezanja i pogađanja.

Istina je da ne morate da se dopadnete svojoj deci i ne treba da se plašite njihovog nezadovoljstva. Ako im rešavate sve probleme i ispunjavate sve želje, smanjujete njihovu otpornost prema učenju da se snalaze u svetu koji ih okružuje. Deca treba da znaju da su voljena zbog onoga što jesu, a ne zbog toga šta mogu da urade za vas.

3. Diktator – dete koje upravlja

„Kada je dete ono koje odlučuje, roditelji osećaju da nemaju kontrolu i skloni su panici, posebno ako pomisle da ih drugi osuđuju zbog toga što ne upravljaju dobro svojom decom. Oni pokušavaju da uspostave red i kontrolu tako što će nadvladati svoju decu pretnjama, podmićivanjem ili ultimatumima, što je održavanje kontrole putem straha ili zastrašivanja.“

Kada dođe do ovakvog odnosa, govorimo o pasivnom roditelju.

Ovo je uloga u kojoj potiskujete ono kako se zaista osećate i pretvarate se da je sve u redu. Kažete „Da“, a mislite „Ne“, i stalno se plažite da nekoga ne izneverite: vaše dete, vašeg partnera, porodicu, prijatelje, pa i slučajne prolaznike.

„Pasivni roditelji se plaše da ne uznemire svoju decu i očajnički žele da ih ona vole, pa popuštaju pred njihovim zahtevima“.

Biti “kapetan broda” u roditeljstvu nije svima podjednako lako. Neki ljudi su se uvežbali u asertivnoj komunikaciji mnogo pre no što su se ostvarili porodično, pa spontano prenose svoju energiju i prethodno naučeno u svoj dom. Ali, ima mnogo onih kojima je potrebna podrška na jednom poprilično “grbavom putu” kao što je roditeljstvo, njima je potrebno vreme za promene i samorazvoj.

Sve što treba da radite jeste da slušate vašu decu dok vam govore i učestvujete u tome.

Koliko god da vaši dani znaju da budu naporni i teški, nemojte da smetnete sa uma da je vaše dete najbitnije. Poklonite mu punu pažnju, strpljenje i posvećenost, jer to je najveći dar za dete, a i osnova je svake dobre komunikacije.

Pročitajte više o komunikaciji ovde: