Mladi ljudi koji prolaze kroz period adolescencije žele isto što su uvek želeli od svojih roditelja:
ljubav, podršku, ohrabrenje, brižnost, odobravanje i pažnja.
Dok je ta mlada osoba bila dete, sve što mu je bilo potrebno je da ga roditelj vodi i usmerava. A sada se budi očekivanje poverenja i potrebe da se ide “rame uz rame” sa roditeljima. Ovo je čest izazov mnogih roditelja “komandosa” i mnogih mladih u periodu adolescencije koji još uvek razvijaju pojmove strpljenja i poverenja i ravnopravne porodične odnose, pa ih nestrpljivost često dovede do prepirki i neslaganja, pa i sukoba.
Šta bi vi rekli, kome je teže u ovoj situaciji?
Kada su u pitanju roditelji, postoje određene veštine koje možete da razvijate u cilju podrške vašoj deci i njihovom razvoju. Možete da im ukažete na to kako da se bore za sebe, kako da veruju u sebe i kako da razvijaju sopstvene veštine.
Kada je reč o tome kako se nositi sa tinejdžerima, možete da koristite iste metode i veštine koje ste koristili i kada su bili mlađi, ali možda za nijansicu fleksibilnije. Umesto što ćete im pokazati kako da nešto rade (kao kad su bili mlađi), ohrabrujte ih i dozvolite im da uče putem pokušaja i pogrešaka.
Prihvatajte i pokažite poštovanje da je njihov način i izbor valjan.
Svakako, i dalje treba pratiti dete iz dana u dan i voditi računa o njihovoj bezbednosti i zdravom životu, ali umesto što ćete uskakati sa svojim predlozima i idejama da ih promenite, uživajte i provodite kvalitetno vreme sa njima.
Jedna od najvećih čovekovih težnji u ovom svetu konzumerizma je da bude skućeno, zaštićeo i bezbedno, da ima šta da se obuče, da trend bude ispoštovan, da je topli obrok na stolu, da živimo zdravo u zdravom blagostanju. Neki od najučestalijih problema sa tinejdžerima je upravo ova težnja, da se roditelja da obezbede sve životne neophodnosti. Neki od najučestalijih odgovora je da tinejdžeri baš i ne mare za to…
Vrlo često oni prkose njihovoj težnji da su na bezbednom tako što ostaju van kuće duže no što ste se dogovorili, a često su ti prekršaji praćeni i “lošim” društvom. Pa onda,iIzbegavaju da jedu ono što je za stolom, očekujući Mc Donalds, Wolt, fast food. A da ne spominjemo i to da odjednom ništa od garderobe u ormaru nije u modi i da ta savršeno uredna garderoba nije ono što se nosi u školi.
Primeri su brojni.
Činjenica je da ovo period u kojem “deca-tinejdžeri-mladi-ne tako odrasi” odjednom u svemu kontriraju i da za sve imaju odgovore ili izgovore.
Ovo ipak ne znači da oni žele da vas isključe iz svojih života ili da sami budu isključeni. Interesovanje dece da pripadaju porodici je isto veliko koliko i interesovanje roditelja za živote njihove dece.
Isto kao kad su bili mali, oni i sada trebaju vašu ljubav i negu, vaše poštovanje i pažnju.
Vaša deca i dalje žele da budu primećena i prihvaćena.
Pročitajte o razvoju mozga u periodu adolescencije kako bi vam promene koje vaši tinejdžeri pokazuju bile jasnije:
Započnite nove dijaloge sa njima i pitajte ih o konkretnim problemima koje imaju.
Kažite šta želite na jasan i direktan način i kako biste vi voleli da pomognete ili da promenite situaciju.
Budite spremni da i vi saslušate njih strpljivo i tolerantno, jer je to jedini način da izgradite odnos od poverenja i razumevanja.
Najjednostavniji, najstariji i najbolji saveti koje imam za vas su ovi:
Porodični dani i zajedničko vreme za klopu su stari dobri recept
Čini se da ih je sve teže odvojiti decu od telefona i kompjutera, od video igrica i drugara sa kojima pričaju danonoćno. Ali, ako im kreirate toplo porodično okruženje od malih nogu – kada klopa zamiriše iz kuhinje, na tv-u je njihov omiljeni program, slušate „vašu zajedničku“ muzičku listu, vodite lagane razgovore – deca će garantovano voleti da vam budu bliži.
Nema veće potrebe od prijatne i sigurne atmosfere roditeljskog doma
Mnoge porodice otkrivaju da je najlakši i najbrži put do porodičnog zajedništva serviranje hrane. Često je vreme za večeru ili nedeljno popodne, ono što drži porodicu na okupu.
Neki od razloga zašto su ove prilike sve ređe su više nego opravdani. Radni sati roditelja, povećani zahtevi škola za učenjem, usaglašavanje gradskog prevoza i vremena dolaska do kuće, i drugo. Postao je pravi izazov da organizujete porodični odlazak do bioskopa, da posetite prijatelje ili da odete na izlet.
Baš zbog toga, mala okupljanja u porodičnom domu, kao na primer “vreme za klopu” mogu biti pravi spas. Vreme kada sedite za stolom, čavrljate o dnevnim aktivnostima, razmenjujete iskustva i stvarate vaše male užitke…tome ni jedan srednjoškolac neće reći ‘Ne’.
Tinejdžerima treba stimulacija i aktivnosti, ali i odmor i relaksacija
Svi znamo da su deca u današnje vreme pretrpana školskim obavezama, vanškolskim aktivnostima i prilivom informacija koji je tehnološki razvoj doneo. Čini se neverovatnim da se uhvate elefona ili kompijutera posle celog dana provedenog u školi i na nekoj dodatnoj aktivnosti.
U ovakvim momentima bi zadatak roditelja bio da im pomognu da se opuste i da im ukažu na sve čari mira i relaksacije. Još bolje, roditelji mogu da se opuste i zajedno sa njima: dok igrate karte ili neku društvenu igru ili birate aktivnosti koje su drage vašoj deci.
Tinejdžerima treba davati izbore ali i odgovornosti koje su u skladu sa njihovim godinama.
Uvek ćete naletati na tvrdoglavost i otpor sa njihove strane. Deca ovog uzrasta insistiraju da su dovoljno zrela, da vode samostalno svoje živote i da odlučuju sami za sebe. Na ovo, neki roditelji znaju lako da odmahnu i da ih puste da rade šta hoće ili su prestrogi i preteruju sa željom da znaju u svakom momentu gde su im deca, šta rade i sa kim su.
Ideja je da roditelji nađu kompromisno rešenje i zlatnu sredinu u svojim postupcima.
Razvojni proces u kojem deca uče kako da prave životne izbore i postepeno preuzimaju kontrolu nad svojim životom treba da bude blag i prirodan. Mladi ljudi najbolje uče o odgovornostima onda kada razumeju svoje odgovornosti.
O izgradnji pravog vrednosnog sistema kod mladih-odraslih pročitajte ovde:
Najbolji način da im pomognete da izgrade samopouzdanje i samopoštovanje je da im date do znanja da ste tu zbog njih, da i Vi želite da koračate „rame uz rame“ sa njima, da sarađujete i gradite ravnopravni odnos.
Treba da se interesujete za njih: ko su ta vaša mlada, jedinstvena bića? Treba da ih saslušate onda kada oni žele da pričaju, čak i ako je tema neugodna. Treba da izgradite poverenje u njihovo preuzimanje kontrole da se izbore sa nečim, umesto što ćete uskakati sa gotovim rešenjima. Naravno da je ovo ponekad teško, ali pokušajte da priču okrenete na pozitivno i nemojte biti po navici argumentativni i suprotnog stava.
Najlakši način da izađete na kraj sa vašim tinejdžerom je da uživate u njihovom društvu.
Interesujte se ko su oni u ovom momentu, ne kakvi su bili kada su bili kada su bili mali i koliko su se promenili, i ne kakvi su u vašim vizijama o budućnosti.
Prihvatite ih bez predrasuda.
