Poznavati zakonitosti razvoja je potrebno svakom ko se direktno bavi sa decom, a naročito roditeljima.
Poznavanje dečjeg razvoja je potrebno svakom roditelju da bi:
- postupak sa detetom bio prilagođen njegovim mogućnostima i potrebama,
- da bi se pružala podrška dečjem razvoju u određenim periodima neophodno je poznavati vreme pojave i redosled razvoja funkcija.
- zahevi koji se postavljaju odmereni, ni preteški ni prelaki.
- poznavanje normalnog toka razvoja pomaže svima da blagovremeno i preventivno pripreme dete za promene do kojih će doći u njegovom organizmu, interesovanjima i ponašanju
Vaspitanje i i rad sa decom predškolskog uzrasta sa sobom uvek nosi uzrasne karakteristike i zakonitosti razvoja koji treba da odrede razloge zbog kojih nešto radimo sa njima, čemu ih učimo i čemu to služi.
Dinamika razvoja će biti određena i unikatnom ličnosti deteta: stečenim iskustvom, potencijalima koje nosi u sebi, izgrađenim stavovima.
Sve je ovo potrebno uzeti u obzir kada vaspitavamo dete.
Hajde da krenemo od samog početka i objasnimo neke najosnovnije stvari koje bi mogle da vam otvore oči i donesu razumevanje o promenama koje se događaju vašem detetu tokom odrastanja.
Treba da znate da razvoj obuhvata promene koje se zakonito odigravaju u fizičkim, intelektualnim i socijalnim funkcijama, kao i ličnosti deteta u celini. „Zakonito“ znači da su biološki predodređene, one se događaju svakom organizmu tokom razvoja u određeno vreme.
Razvoj započinje pre rođenja, od trenutka začeća pa sve do zrelosti. Promene do kojih dolazi i koje se ustaljuju se razvijaju ka višim nivoima – što znači da se nove promene grade na starim.
Ovo takođe znači i da upoznavanjem delova spoljne stvarnosti, dete biva sklonije boljem tumačenju sredine, ali i sve bolje ovladava njom.
Dečje ponašanje u svakoj razvojnoj fazi, na svakom uzrastu, određeno je karakteristikama te faze.
Takođe, kod deteta je uvek prisutna sopstvena motivacija za svoja ponašanja i svoj razvoj.
Rast i usložnjavanje organa preduslov su razvoja psihičkih funkcija. Na primer, pojava govornog mišljenja uslovljena je razvojem nervnog sistema i funkcionalnom organizacijom kore velikog mozga.
Malo dete usvaja ono što mu je potrebno u sadašnjosti za aktivnost koju neporedno vrši ili namerava da izvrši, a ne zbog nečega što će mu biti potrebno u neodređenoj budućnosti.
Kroz aktivnosti deteta i njegovu interakciju sa sredinom, stalno se restruktuira svest deteta.
U psihologiji su utvrđene i formulisane karakteristike dečjeg psihofizičkog razvoja:
- Dečji razvoj u prvim godinama ne teče glatko i ravnomerno, već ciklično. Ovo znači da se pojedini oblici ponašanja pojavljuju i gube, dok se vremenom intervali između sve više smanjuju i na kraju se neki oblik ponašanja ustaljuje.
- Svojstvena je i pojava da se u određenom periodu jedna funkcija naglo razvija a druge stagniraju.
Na primer, kod dece se sposobnost za kretanje razvija na račun govora ili obrnuto.
Različite faze mentalnog i fizičkog razvoja odvijaju se svojim sopstvenim tempom i u različito vreme dospevaju do zrelosti.
- Dok je dete mlađe, ono za vršenje neke radnje angažuju znatno više mišića nego što je neophodno, i na tu radnju troši više energije.
Na primer, u prvoj godini, da bi dohvatilo igrčku dete ne angažuje samo ruku već celo telo, a kasnije kada počne da piše, snažno steže olovku pritiskajući njome podlogu više nego što treba.
Kasnije se pokreti redukuju na one koji su potrebni i korišćenje snage postaje ekonomičnije.
- Bez obzira na činjenicu što se jedna deca razvijaju brže od drugih, odnosno na istom uzrastu dostižu različite nivoe razvoja – razvojni red kojim se uspostavljaju funkcije ostaje nepromenljiv.
Na primer, prvo je u stanju da nacrta krug a zatim romb, dete prvo uočava razlike a zatim sličnosti između stvari, bebi prvo niknu sekutići a zatim kutnjaci, itd.
Dozvolite detetu da prati vlastiti tempo razvoja, a ne da odgovara na vaše trenutne zahteve.
- Nakon rođenja uglavnom simetrično kako u anatomskom pogledu, tako i fiziološki. Vremenom, ono postepeno postaje asimetrično, jedna strana tela prevladava pa se spretnije služi jednom rukom, što važi i za nogu i oko. Kasnije se zapaža da je čitava jedna strana tela razvijenija od druge.
- Razvoj se odvija od glave ka donjim ekstremitetima.
Na primer, u prenatalnom razvoju prvo se uobličava glava, posle rođenja dete prvi put pobeđuje zemljinu težu tako što odiže glavu.
- Takođe, razvoj ide od bližeg kičmenoj moždini ka onome što je udaljenije od nje, što se odnosi na motorni i senzorni razvoj.
Na primer, motorna kontrola se brže postiže nad onim delovima tela koji su bliže centralnoj osi, nego dalje od nje.
Takođe, imajte u vidu i to da se predškolski period razvoja razlikuje od ostalih perioda po nekoliko bitnih stvari:
- Ovo je doba najburnijeg rasta i razvoja.
- Godišnje dete raste u proseku 6cm, i masa tela se povećava za oko 2 kg godišnje
- Formiraju se i razvijaju sva osnovna tkiva i organi
- Masa mozga se uvećava oko 1110 na 1350 grama
- Uspostavljaju se uslovi za višu nervnu delatnost
- Dete najveću brzinu razvoja dostiže do treće godine
Pročitajte više:
