Da bi postala samostalna, deci su potrebna korisna iskustva.
Dete koje je nesamostalno je dete koje je zavisno od drugih.
Ako detetu sa njegovog razvojnog puta otklonimo baš sve neprijatnosti tako što ćemo mu u svemu pomagati, služiti ga i na kraju razmaziti, oduzećemo mu i mnoge lepote odrastanja i kontrolu nad sopstvenim životom.
Nije svaka pomoć korisna.
Stavite se za trenutak u poziciju osobe koja je nesamostalna. Kako bi ste se osećali? Da li bi vam prijala takva uloga? Da li bi vam prijalo takvo detinjstvo?
Zamislite kako bi bili obeshrabreni i neraspoloženi kada bi vam neko uskratio mogućnost da se sopstvenim znanjem i iskustvom gradite i razvijate vaš identitet i samouverenost.
Tokom odrastanja deca moraju da ovladaju potrebnim veštinama kako bi izrasla u jake ljude koji će znati da se snađu u svetu koji ih okružuje.
U svojoj knjizi „Samostalna deca su srećnija“ Hajdi Majer-Hauzer kaže:
„Mnogi roditelji otklanjaju svojoj deci i najmanju prepreku s’puta i žele da ih sačuvaju od životnih teškoća. Pomažu deci koliko mogu, nesebično ih oslobađajući svakog tereta, neprestano se trude da im ispune svaku želju, samo da bi deci bilo dobro. Ima mnogo roditelja koji se toliko namuče oko njih da dovedu sebe do stanja fizičke i psihičke iscrpljenosti. A dete je i pored toga nezadovoljno, mrzovoljno, nezasito u svojim zahtevima.“
Nesamostalno dete misli da ne može samo da obavi svakodnevne zadatke zato što umesto njega to uporno čine odrasli.
„Daj da ti pomognem oko tih cipela“, „Uh, vidi kako si se umusavio, daj da te obrišem“, „Koliko igračaka na sve strane, jer uvek moram ja sve da pokupim umesto tebe?“ – mnogo je primera, zar ne? Da li sebe prepoznajete u nekim od njih?
Na ovaj način dete postaje zavisno od roditelja i počinje da sumnja u svoje sposobnosti. „Ova zavisnost nastaje zato što odrasli određuju za šta je dete sposobno, a za šta nije. Dakle, detetu postaje dosadno. Dete postaje lenjo, sebično i iskorišćava druge“ – kaže Hajdi Majer-Hauzer.
Svaki roditelj treba da radi na sebi, da uči i da razvija svoje roditeljske veštine:
Pod samostalnošću se ne podrazumeva da dete može da uradi sve što zamisli. Svakako da roditelji ne treba da dopuste baš sve jer znamo da dete još uvek nije sposobno da samo postavlja granice u onome što radi.
Ali svakako stoji da je deci od najranijeg perioda potrebno da urade nešto sama bez pomoći mame, tate, bake, ili deke, jer ona jesu sposobna za to.
Njima je potrebna samostalnost koja nije u vezi sa zavisnošću od drugih.
Dozvoliti deci da budu samostalna nije uvek prijatno i zahteva mnogo strpljenja i odricanja od našeg uobičajenog radnog tempa. Međutim, kada dete postane samostalno u nečemu, u tome uživa cela porodica.
Obuke, programi i pedagoško savetovalište Porodičnog centra je tu zbog vas. Postanite najbolji mogući roditelj svojoj deci.
