Razvoj pažnje i pamćenja kod predškolaca

Sposobnosti kao što su pažnja i pamćenje su takve da se njima postepeno ovladava na ranom uzrastu.

Pažnja predškolca je usmerena ka onome što je neposredno privlači i okupira, a ne detetovom odlukom ili voljom. Decu privlače emotivno obojeni sadržaji koji su očigledni i sa kojima deca stupaju u kontakt neposredno putem čula. Kako vreme prolazi i dete raste, kontrola pažnje se poboljšava.

Razvoj pažnje i pamćenja su uslovljeni razvojem nervnog sistema.

Na ovom uzrastu dete reaguje autonomnim nervnim sistemom  koji, kao što i sam naziv govori, ima izvesnu samostalnost u kontroli rada srca, pulsa, disanja, rada sistema organa za varenje i drugog.

Organizacija centralnog nervnog sistema je takva da dete reaguje, pre svega, na neverbalne čulne draži.

Zbog toga je dečju pažnju je veoma lako omesti. Dovoljna je buka ili iznenadni zvuk, promena toplote ili jača svetlost.

Desna hemisfera velikog mozga koja je zadužena za analizu ovih draži, zrelija je i pre se uključuje od leve hemisfere analizirajući verbalne draži. Zbog toga mlađe dete teško govorom kontroliše svoje akcije i nije uvek u stanju da posluša odrasle.

Iako deca već od najranijeg uzrasta, zbog plastičnosti svog nervnog sistema, veoma dobro upijaju dešavanja iz svoje okoline, njihovo pamćenje je pretežno slučajno i nekontrolisano.

O fizičkom razvoju predškolskog deteta možete više pročitati ovde:

Dete pamti na spontan način i ono što mu je privuklo pažnju, što je bilo zanimljivo, stvorilo doživljaj i probudilo osećanja. U sećanju najbolje ostaje ono što je povezano sa životnim situacijama i igrama u kojima je dete aktivno učestvovalo.

Lakše se pamte one pojave i stvari koje se ponavljaju više puta, kao i sve ono što je u neposrednom dodiru sa čulima deteta, a teže se pamti ono što je saopšteno putem reči.

Međutim, i pored toga što se u detinjstvu lakše pamti, lakše se i zaboravlja (što je razlog da kod odraslih ima malo uspomena na detinjstvo).

Trajanje pažnje je vrlo ograničeno kada se izvodi jedna vrsta aktivnosti.

Ono traje oko 5 do 8 minuta u 4 godini , i do 20 minuta u 7 godini.

Ako želite da aktivnosti koje organizujete sa vašim detetom traju duže,

• morate češće menjati aktivnosti kojima se bavite
• i voditi računa da se dete fizički kreće. Najveće fizičko opterećenje za dete je predugo sedenje i treba ga izbegavati.

Zamor deteta, do kojeg je došlo zbog dugog bavljenja nekom igrom lako ćete prepoznati po fizičkom nemiru deteta, protezanju, lutanju pažnje i vrpoljenju.

Na primer, ukoliko je dete sedelo za stolom i igralo se plastelinom, nemojte ga siliti da završi započeto. Dozvolite mu promenu, neka se poigra loptom ili izabere neku drugu zabavnu aktivnost. Usmerite ga nazad za sto kada primetite da je spremno.

Još par reči o pamćenju…

Dečju sposobost da memorišu ne treba zloupotrebljavati.

Trogodišnje dete može da zapamti reči vrlo duge pesmice, ali to nije znak neke posebne inteligencije, niti način za podsticanje njegovog razvoja.

Radi se o mehaničkoj memoriji koja se, kako dete raste, menja i može da opadne.

Vremenom, „sirovo pamćenje“ gubi svoj značaj, isto dete koje memorisalo pesme sa 3 godine, sa 6 godina možda više neće biti spremno da uči pesmicu samo da bi zadovoljilo roditelje.

Poznavanje dečjeg razvoja potrebno je svakom roditelju. Pročitajte više na:

Kako dete odrasta, funkcija pamćenja se usložnjava i postaje jasno da deca sve više sređuju i osmišljavaju iskustvene podatke sa kojima dolaze u dodir.

Tako pri kraju predškolskog perioda, dete postaje sve sposobnije da duže kontroliše svoju pažnju i pamti reči po smislu.

Pronađite vežbice za predškolce, posetite Kreativni vašar!