Tokom prvih godina života deca se dramatično menjaju. Od zavisne novorođenčadi postaju deca koja govore, hodaju i aktivno rešavaju probleme. Ovo se postiže putem igre i interakcijom deteta sa svojom okolinom.
Ovaj proces promena je savršena igra prirode deteta i njegovog vaspitanja, naslednih karakteristika i okruženja u kojem odrasta. Ovo je igra koja dovodi do jedinstvene i neponovljive ličnosti deteta.
Razvoj mozga malog deteta utiče na njegovo fizičko i mentalno zdravlje, sposobnost učenja i na ponašanje kroz čitavo detinjstvo i život u odraslom dobu.
Mozak se razvija uočljivom brzinom u predškolskom uzrastu, a naročito se brzo razvija u prve tri godine života.
Zbog toga su ove godine naročito važne za razvoj mozga deteta. U ovom uzrastu, celokupna detetova okolina doprinosi razvoju; sve što dete dotakne, okusi, omiriše i vidi, doprinosi razvoju učenja, osećanja, kretanja ili mišljenja.
Mozak deteta prosečno ima četvrtinu težine mozga odrasle osobe. Pri rođenju, beba ima 100 milijardi moždanih ćelija i neurona, ali one još nisu povezane u neuronske mreže. U prve tri godine života mozak stvara veze između moždanih ćelija. Ove veze se stvaraju pomoću dendrita i prostora između njih koje nazivamo sinapsa. Električni impulsi prenose se preko sinapsi putem hemijskih supstanci koje nazivamo neurotransmiterima. Jedan jedini neuron može biti povezan sa čak 15.000 drugih ćelija. |  |
Moždani sklopovi koji se ne koriste počinju da blede a oni koji se koriste, postaju snažniji i kasnije ih je sve teže menjati. Ovo znači da je mnogo lakše oblikovati funkcije mozga u ranom uzrastu, nego ih menjati u odraslom dobu.
Razvoj mozga je uslovljen genima, ali na njega bitnim delom utiče okolina.
Deca dolaze na svet spremna za odnose koji pokreću rani razvoj mozga. Mozak je programiran da primi sva nova iskustva. Interakcija deteta i roditelja je neverbalna, ali su ove međusobne razmene izuzetno važne za za razvoj neuronskih mreža.
O povezanosti igre i razvoju mozga u predškolskom periodu pročitajte više ovde:
“Arhitektura mozga zavisi od iskustva, kako pokazuje i grafički prikaz u nastavku. Najranija iskustva koja počinju već sa začećem i nastavljaju se nakon rođenja kroz rane godine detinjstva oblikuju arhitekturu mozga i biološke sisteme za čitav život. Okruženje fetusa (koje obuhvata ishranu, zagađenje, lekove, infekcije, majčino zdravlje, dobrobit i nivo stresa) već tokom trudnoće utiče na to kako se ispoljavaju svojstva gena i postavljaju arhitektura i funkcionisanje mozga. Geni osluškuju okolinu i, kao odgovor na unutrašnje i spoljašnje fizičko okruženje, diferenciraju različite strukture i funkcije. Taj postupak je prilično sličan izgradnji kuće, kada je potrebno postaviti čvrste temelje da bi se omogućila funkcionalna struktura.” – napisao je Mek Kejn 2011 godine.
Do treće godine života, mozak deteta dostiže 80 posto težine mozga odrasle osobe.
U ovom uzrastu mozak deteta je 2,5 puta aktivniji od mozga odrasle osobe, a tako ostaje i tokom čitave prve decenije života.
Deci je potrebna rana stimulacija jer ona vodi ka stvaranju njihovih punih potencijala.
Early Learning Toolkit: Responsive and Stimulating Caregiving
