Kako deca rastu, njihov mozak se razvija i menja.
Ove promene utiču na njihovo razmišljanje i na ponašanje.
Ako razumete zašto i kako se ovo događa, možete pomoći vašem tinejdžeru da se razvija na zdrav način.
Osnove
Mozak deteta se galopirajuće razvija do otprilike šeste godine života. Do tada, mozak naraste 90-95% veličine odraslog mozga. Ali, bez obzira na veličinu koju dostiže, potrebno je još neko vreme da se on potpuno formira i programira.
Ovo formiranje i programiranje se odvija u toku adolescencije pa do sredine dvadesetih godina mladog čoveka. Ovo je životni period kada je mozak posebno prilagodljiv. To je fantastična prilika za učenje i kreativnost.
Neke bitne promene se dogode pre puberteta, a nekima treba više vremena. Promene koje se događaju u razvoju mozga zavisiće od uzrasta, iskustva i hormonalnih promena koje se događaju u pubertetu.
Prema tome, iako postoje grube zakonitosti kojima se tinejdžeri razvijaju približno istim tempom i u istom vremenskom periodu, moramo da uzmemo u obzir i individualne razlike razvoja kod dece.
Unutar tinejdž mozga
Adolescencija se definiše kao životni period koji počinje sa biološkim, hormonalnim, fizičkim promenama u pubertetu i završava se u dobu u kojem pojedinac zauzima stabilnu, nezavisnu ulogu u društvu.
Istraživanja na mozgu su pokazala da je mozak adolescenata podvrgnut veoma dubokom razvoju, i to ima uticaja na obrazovanje, rehabilitaciju i intervenciju.
Jedno od područja mozga koje se najdrastičnije menja tokom adolescencije zove se prefrontalni korteks.
Prefrontalni korteks ima ulogu u čitavom spektru viših kognitivnih funkcija, u stvarima kao što su odlučivanje, planiranje onoga šta ćete sutra da radite ili sledeće nedelje ili sledeće godine, sprečavanje neumesnog ponašanja. On vas zaustavlja da ne kažete nešto sasvim nepristojno ili da uradite nešto stvarno glupo. On je uključen i u društvene interakcije, razumevanje drugih ljudi i samosvest.
Tokom adolescencije dolazi do značajnog smanjenja u zapremini sive mase u prefrontalnom korteksu. Siva masa sadrži tela ćelija i veze ili sinapse između ćelija. U ovom periodu mozak eliminiše one veze koje mu nisu potrebne. Ovo je izuzetno važan razvojni proces.
Zbog toga što se prefrontalni korteks još uvek razvija, tinejdžeri češće koriste deo mozga koji se zove amigdala. Amigdala se vezuje za osećanja, impulse, agresivnost i instinktivno ponašanje.
Iz ovog možemo da naučimo da ono što se ponekad smatra problemom sa adolescentima – rizikovanje, impulsivnost, samosvesnost – ne bi trebalo da prosuđujemo olako ili da stigmatiziramo. Ovo je važan proces učenja i događa se svakom detetu na ovoj planeti.
Saznajte više o periodu adolescencije:
Promene u mozgu koje se događaju u ovom uzrastu pružaju odličnu priliku za obrazovanje i društveni razvoj.
Podučavanje i okruženje treba da pomažu u oblikovanju i razvoju mozga u adolescenciji.
Tinejdžersko doba je period kada je mozak posebno prilagodljiv i lako se formira, pa je ovo odlična prilika za učenje i kreativnost.
O promenama ponašanja u periodu adolescencije možete pročitati u sledećem tekstu:
