Kritičko razmišljanje je esencijalno za život u 21 veku.
Ono se odnosi na sposobnost svakog deteta da razvije životne veštine za percepciju i vrednovanje okruženja u kojem živi i u kojem se razvija.
Stalni priliv novih informacija u savremenom svetu čini da se današnje društvo menja u svim domenima. Nauke se razvijaju i mnoge teorije se redefinišu, što znači da se mnoga teorijska znanja ljudi dovode u pitanje. Praktična znanja menjaju svoju praksu iz korena u gotovo svim delatnostima. Sve ovo direktno utiče i na učenje i razvoj mladih i dece, što dovodi do mnogobrojnih novih izazova kako njima, ali i njihovim roditeljima i porodicama.
Svi želimo da deca i mladi napreduju i postignu uspeh u životu, ali niko od nas nema jasnu putanju kojom se to postiže. Da li treba da ih naučimo da kodiranju, ili da savladaju da govore više jezika? To bi bilo super! – ali da li je to dovoljno?
Ukoliko želimo da deca razviju fleksibilne umove koji lako primaju i usvajaju nove informacije i reaguju na kompleksne probleme, moramo da im pomognemo da razviju kritičko mišljenje.
Misliti na ovaj način znači biti radoznao i istraživati o pitanjima na koja ne znaš odgovore, definisati ta pitanja i sistematski tragati za odgovorima.
Ono nije samo prihvatanje novih ideja, već je i lično prikupljanje razloga i uzroka tih ideja. Kritički misliti znači dobro poznavati temu, osluškivati i razmatrati argumente o toj temi i ispitivati logiku tih argumenata.
Odrasli ljudi u životu često pokušavaju da odgovore na pitanja koja nemaju samo jedan odgovor kao kada rešavamo test sa ponuđenim odgovorima. Potrebno je da učenicima i deci omogućimo da se izbore sa kompleksnim pitanjima.
Razvojno gledano, ono što je potrebno da se razvije kritičko mišljenje kod dece jeste sposobnost da se neka pojava sagleda iz više uglova, a ne samo iz svog. Kada deca uspeju da ne posmatraju tu pojavu samo iy svog ugla, već uzimaju u obzir pozicije vršnjaka, roditelja i odraslih ljudi iz njihove okoline, ali i izvore učenja, knjige, časopise i dr.
Smatra se da je kritičko mišljenje viši oblik mišljenja i da je svojstven starijim adolescentima. Ali ne treba zaboraviti da su i mlađa deca sposobna za neke oblike simboličkog ili apstraktnog mišljenja. U skladu sa mentalnim razvojem predškolaca i osnovnoškolaca, i ovaj uzrast dece se rado uključuje u rešavanje njima složenih problema i donošenje odluka. Zbog ovoga je izuzetno važno da bez obzira na to kojeg je dete uzrasta, roditelji hrabre, podržavaju i podstiču svaki oblik kritičke misli.
Ohrabrite decu da kritički razmišljaju od najranijeg uzrasta.
Ukoliko želimo da deca napreduju i uspeju ovom komlikovanom svetu, moramo da ih naučimo kako da razmišljaju. A ovo možemo da uradimo postavljajući četiri osnovna pitanja:
- Često im postavljajte pitanja „kako?“ i „zašto?“
- Proveravajte kako su saznali za odgovore: „To zvuči interesantno. Gde si učio/la o tome?“
- Podstaknite ih da razumeju kako se njihov život razlikuje (ili kako može da utiče) od života drugih ljudi.
- I na kraju, uvek ih podstičite da pronalaze načine za rešavanje problema.
Pročitajte više o autentičnom učenju:
