Džek P. Šonkov, direktor Centra za dečji razvoj Instituta Harvard, u ovom obrazovnom videu govori o značaju ranog razvoja dece.
Prevod videa možete pročitati ovde:
“Zdravi razvoj deteta u ranim godinama života omogućava stvaranje dobre baze za sve kasnije životne izazove i rešavanje problema tokom odrastanja.
Ono što nam pokazuju bihavioralna istraživanja, ali i savremena i uzbudljiva neurološka istraživanja i molekularna biologija, je ogroman značaj ranog iskustva deteta (čak i u prenatalnom periodu) i kakav ogromni značaj ima u razvoju i oblikovanju dečjih kapaciteta za učenje, ponašanje i njegovo fizičko i mentalno zdravlje.” – kaže Džek P. Šonkov, direktor Centra za dečji razvoj Instituta Harvard.
Mozak se razvija uzlaznom putanjom tako što gradi baze za razvoj osnovnih veština, na kojima se opet razvijaju veštine koje postaju sve kompleksnije.
Biološki, mozak je pripremljen za takvo iskustvo. Mozak očekuje da dobije iskustva koje ima malo dete, i tim iskustvom bukvalno utiče na formiranje dečjeg biološkog sazrevanja.
Interakcija između naslednih faktora i iskustva, oblikuje arhitekturu mozga.
Ona je posredovana recipročnim odnosom dece i odraslih, to se odnosi na specifično iskustvo primanja i davanja između deteta i odraslih osoba iz njegove okoline.
Razvoj i uticaj na razvoj, nije jednosmerna ulica, već je obostrani pravac odnosa deteta i roditelja.
Mozak je visoko integrisani organ koji sadrži delove specijalizovane za drugačije procese, tako da imamo delove mozga koji su zaduženi za kognitivan razvoj i one koji su zaduženi za emocionalne procese, i one koji su zaduženi za vid i sluh.
Kod deteta koje je emocionalno stabilno i ima sve društvene kompetentnosti, uticaj na pozitivno učenje će biti bolji tokom ranog razvoja. Ukoliko je međutim dete izloženo strahu, stresu i anksioznostima, bez obzira na njegov intelektualni razvoj, njegovo ili njeno učenje će biti pod uticajem takve emocionalne klime.
Kada govorimo o zdravom razvoju u ranim godinama, a naročito kada govorimo o pripremljenosti deteta za školu, ne možemo da razdvajamo kognitivni razvoj od emocionalnog i društvenog razvoja. Ne možete imati jedno bez drugog.
Potrebno je da celokupan razvoj bude zasnovan na stabilnim i negujućim odnosima sa odraslima, jer kada on nije takav, kada je iskustvo deteta ispunjeno zanemarivanjem, to utiče i na razvoj arhitekture njegovog mozga.
Što više stresa postoji u životu deteta i njegove reakcije na stres, to je veća mogućnost za stvaranje širokog opsega problema u kasnijem razvoju, to utiče na imuni i kardiovaskularni sistem. Zbog toga je stres u ranom razvoju direktan uzročnik problema u kasnijem životu, ne samo po pitanju problema koji nastaju tokom učenja, već i na stvaranje fizičkih i mentalnih problema.
Zbog toga što je mozak organ koji je optimalno fleksibilan u ranim godinama, a tokom odrastanja njegova elastičnost i produktivnost se smanjuju, izuzetno je važna rana intervencija. Kako mi to kažemo: “kada je u pitanju razvoj mozga, bolje je da prvi put uradimo dobar posao, nego da moramo da popravljamo kasnije.”
O razvoju mozga u predškolskom periodu, možete više pročitati ovde:
Jelena
21/08/2020 @ 3:26 pm
Dečje igre koje smo svi voleli – Klikeri❤💕:
Koja god da je varijanta u pitanju, cilj igrača je da, pre protivnika ubaci svoj kliker u rupu ili, kako se to profesionalno kaže , „ROŠU“.
Prva varijanta klikera je sa velikom rošom koja se pravi u zemlji tako što se peta noge postavi na željeno mesto te se okreće u krug dok se ne izdubi rupa. Druga varijanta je na malu rošu koja se napravi tako što se kliker postavi na zemlju (mekanu) i stopalom se nagazi kliker koji napravi rupu veličine klikera u zemlji. Broj igrača može da se kreće od 2 pa naviše. Kao što rekosmo, cilj igre je ubaciti kliker u rošu pre protivnika a sama strategija može biti da oterate protivnika od roše tako što ćete gađati i pogađati njegov kliker svojim ili da se fokusirate samo na ubacivanje klikera. Tipične reči pre starta klikera kako bi se igrači poređali po redosledu bacanja jesu:“Ela, prela , joca, škljoca…“