Neka od dečjih negativnih ponašanja znaju da budu iscrpljujuća za roditelje.
Dečje laganje, agresivno ponašanje ili nekontrolisana ljutnja su podjednako veliki izazov svim roditeljima.
Važno je zapamtiti da u ranom uzrastu, deca tek počinju da uče kako da se kontrolišu. Za njih su osećanja zbunjujuća i komplikovana.
Često roditelji ne uviđaju da je negativno ponašanje kod dece samo jedan od načina kojim oni uče o sebi i pokušavaju da pronađu svoj put. Roditelji mogu da podržavaju potrebe svoje dece tako što im pokazuju pozitivne načine ponašanja.
Kako da izađem na kraj sa laganjem?
Kada roditelji otkriju da ih dete laže ili vara znaju jako da se uznemire. Niko ne želi da vaspitava “malog lažljivca”. Laganje dovodi do prekidanja poverenja, a poverenje je integralni deo svakog odnosa.
Ali, razlozi dečjih laži mogu da budu veliko iznenađenje za vas.
Deca uzrasta do sedam godina obično nemaju izgrađene kognitivne sposobnosti da lažu iz zlobe. Mozak još uvek nije dovoljno razvijen da bi dete razumelo istinu, te da intelektualno predstavi neku drugu realnost, a onda i smisli laž kojom bi namerno povredilo nekog. Zbog razvojnih zakonitosti mozga kod predškolaca još uvek nije razvijena veština za takvo ponašanje.
Kada dete laže, ono to radi sa težnjom da vas zadovolji, a ne da vas obmane.
Dečja želja je da se pokaže naklonost prema svojim roditeljima, da se deca osećaju prihvaćenim i podržanim. To znači da ako vam ono kaže da je tog jutra opralo zubiće, iako je očigledno da nije, dete ne govori istinu, ali ne iz zlobnih namera.
Deca starijeg uzrasta lažu iz bezbroj razloga, pa će čak i sjajna deca barem jednom pronaći razlog da to urade.
Mogući razlozi za laganje kod starije dece:
- Oni ne žele da razočaraju svoje roditelje.
- Žele da zaštite sebe ili nekoga sebi bliskog.
- Zbog osećaja straha da kažu istinu jer će biti kažnjeni.
Laži su mogući okidači za gubljenje strpljenja, ali je izuzetno važno da roditelji održe kontrolu nad sobom.
Evo nekoliko načina kako da tretirate dečje laži:
Nemojte “eksplodirati”
- Mirno ukažite na istinu i uverite vaše dete da uvek može biti iskreno sa vama. Na primer: “Vidim da nisi oprao zube. Uvek možeš da mi kažeš istinu. Molim te se vrati u kupatilo i operi ih.”
Izbegavajte da nazovete vaše dete lažovom ili da ga postidite
- Ne želite da utičete na to da vaša deca oblikuju sliku o sebi kao o “lažovima”.
“Ne hvatajte” decu u laži
- Upitati ih – “Jesi li spremio sto nakon što si jeo?”, kada je očigledno da nisu, nije pozitivan način komunikacije. Umesto toga kažite: “Vidim da nisi spremio sto. Molim te to uradi sada.”
Izgradite veze od poverenja sa svojom decom
- Ukoliko vaše dete oseća bliskost prema vama, manji su izgledi da će poželeti da vas slaže.
A šta ćemo sa agresivnim ponašanjem?
Deca često znaju da udare, ugrizu ili gurnu nekoga (pa i vas). Ovakvo ponašanje zna da izazove jake emocije kod osoba koje se zgražavaju da vide svoje dete da je nasilno ili bezobrazno. Moguće je da poželite da postidite ili pošaljete “u kaznu” vaše dete – ali kažnjavanje neće rešiti problem.
Kazna obično samo trenutno ublažava situaciju, ali često ne rešava problem. Kazna ne ukazuje na načine kako da se negativne emocije umire a da ponašanje postane bolje.
Umesto kazne, deci su potrebna ograničenja ali sa puno empatije i podrške. Kada shvatimo da je dečja agresivnost maska za moguće osećaje straha, zbunjenosti, krivice ili tuge, postaje nam i lakše da reagujemo i vaspitavamo bolje.
Prvo pravilo u rešavanju agresivnog ponašanja kod dece je da disciplinujete sebe.
Jeste, loše ponašanje deteta često dovodi do “velikih” emocija kod roditelja. Ali, bes na bes ne rešava ništa, samo potpiruje još veću vatru. Ukazivati detetu o njegovom lošem ponašanju dok ste zajedno besni je beskorisno. Zbog toga, sačekajte malo dok se ne smirite kako biste reagovali adekvatno.
Dok je dete razdraženo i ljutito, ono nije u stanju da paralelno čuje i razume vas, i da razume sebe i svoj bes. Prvo morate da pomognete vašem detetu da se smiri, a ovo se postiže tako što ćete stvoriti mirno i sigurno okruženje u kojem će dete osetiti vašu empatiju.
Vrlo često se misli da je ovako reagovati nagrada za dete onda kada to nije zaslužilo.
Empatija nije nagrada, a nežnost ne izaziva dalje loše ponašanje.
Ovako dopiremo do dečjeg srca i tek tada imamo najbolje šanse da vodimo naše dete ka lepom ponašanju.
Tek tada možete da pričate o tome šta izaziva loše emocije, kako da ih prepoznamo i smirimo. Ponudite detetu neke od načina za smirivanje: duboko disanje, tapšanje, crtanje ili bilo koju drugu mirnu aktivnost koju vaše dete voli. Otkrijte šta je to što najbolje radi za njega.
