Savršeno je prirodno da želite da zaštitite svoju decu od svih loših situacija i negativnih emocija koje bi mogle da im se dese. Ali ne možete da budete štit i spasite ih od svakog razočarenja.
Najbolje što možete da uradite je da ih naučite kako da se sami snalaze u nepovoljnim situacijama.
Ako razvijuju veštine da se snalaze sami u izazovnim situacijama i sa svojim osećanjima, gradiće i otpornost i samopoudanje dok koračaju kroz život.
Emocije su sastavni deo našeg života. One predstavljaju naš vlastiti alarm koji nas obaveštava da se nešto bitno dešava. To su naše reakcije na svet koji nas okružuje. Njihova funkcija je da nas pripreme da se nosimo sa nama važnim događajima.
Ukoliko razvijemo shvatanje i znanje o njima, povećaćemo moć i razumevanje našeg sveta – zbog toga je izuzetno važno da o emocijama učimo od najranijeg uzrasta. Tako ćemo poboljšati odnos sa samim sobom i sa ljudima oko nas: sa prijateljima, porodicom, drugarima ili učiteljima.
Počnite od toga što ćete deci pokazati da su osećaji tuge, ljutnje ili razočarenja prirodni i normalni. Pomozite im da shvate da su ovakve emocije prolazne i da postoje mirni načini da ih rešimo.
Više o razvoju emocionalne inteligencije možete pročitati na ovom linku:
“Kada ne možemo da zaštitimo decu od bolnih iskustava, najbolje što možemo da uradimo jeste da budemo potpuno prisutni u njihovom društvu i pomognemo im da prođu kroz taj proces tako što ćemo im dozvoliti da osećaju tugu i razočarenje” – kaže Suzan Stifelman u svojoj knjizi “Roditeljstvo uz svesno prisustvo“.
Škola je mesto na kojem će se dete sigurno naći u neprijatnoj situaciji. Kukaće nad domaćim zadacima i časovima matematike, neće voleti školske kroseve i trčanje, posvađaće se sa drugarima ili će plakati nad lošom ocenom. Primera je mnogo ali su svi oni deo normalnog puta koji se zove “Odrastanje”.
Ohrabrite ih i motivišite da se suočavaju sa problemima. Ako osete vašu podršku, vrlo verovatno će ubrzano razvijati snage i samopouzdanje. Tako će lakše prevazilaziti neprijatnosti.
Budite jasni, odlučni i blagonakloni. Kada deca osećaju povezanost sa osobom koja nešto traži od njih, prirodno su sklonija za saradnju.
Ukoliko se i dogodi da se posle ovih aktivnosti oni opet vraćaju razočarani, i to je potpuno prirodno. Ponovite im da su njihova osećanja normalna i da neće trajati dugo. Kao što ni vi niste mogli da sve shvatite iz prve, tako ni oni neće moći. Blago ponavljanje i kontinuitet je najbolja porodična škola.
Ne zaboravite da se deca ugledaju na odrasle kada uče i da ste vi njihova slika i prilika hrabrosti i samopouzdanja.
Odrastajući u ovakvom okruženju, deca najbolje mogu da nauče da je moguće rešavati sve probleme i razočarenja.
Deca moraju da nauče da obavljaju stvari bez pomoći odraslih. Preuzimanje rizika i pravljenje grešaka su neki od načina da se nauči o sebi i o svetu.
Pigmalionov efekat. Šta je to?“Pigmalionov efekat označava uticaj individualnih uverenja i očekivanja koja postavljamo pred sebe i pred druge ljude. Ova očekivanja mogu u velikoj meri uticati na ponašanje i postupke svih nas. Hajde da pogledamo primer sa ove genijalne, male animacije: Zamislite da ste trener košarkaškog tima i da posmatrate vaš tim prvog dana. Kris i Džo su vaši novi članovi tima. Kris vas podseća na starog, poznatog košarkaša a Džo vas podseća na drugara mlakonju iz osnovne škole. Nesvesno, već ste odlučili šta da očekujete od njih dvojce. Kada Kris ulazi na teren, srećni ste što ga vidite, pomažete i podstičete njegov napredak. Kada je Džo prisutan jedva ga primećujete. Drago vam je kada postigne pogodak, ali mu ne poklanjate dovoljno vremena i pažnje. Vaše ponašanje utiče na to kako oni doživljavaju sebe. Kris voli što ga poštujete i on vas takođe poštuje. Kris veruje u svoj uspeh. Džo veruje da nemate dovoljno strpljenja i poštovanja za njega. On ne veruje u svoj uspeh. Njihova predstava o sebi, uzrokuje njihovo ponašanje prema vama. Kris uživa na treninzima i nikad ih ne propušta. Džo ne daje svoju punu snagu na treninzima, ne uživa na njima i često ih propušta. Ovo (nanovo) oblikuje vašu predstavu o njima. Uočavate da je Kris napredan, vredan i posvećen, dok Džo nije najbolje motivisan. Njegove veštine nisu u porastu a i izbegava dolaske na treninge. Mislite kako ste bili u pravu i kako je dobro što ste slušali vaše instinkte. Pigmalionov efekat je poznat i kao Rozentalov eksperiment, naznav po Robert Rozentalu, istraživaču sa Harvarda. Što se više deca hvale kao uspešna i pametna, ona zaista i budu takva. Prevod animacije: The Pygmalion Effect | Youtube |