Postoji opšti način razvoja govora kod sve dece.
Ipak, za svaki uzrast postoje individualne varijacije u pogledu tempa razvoja, veličine fonda, kvaliteta i ispravnosti izgovoranja reči .
Veštinu govora moramo učiti jer govor pretpostavlja ovladavanje velikog broja složenih aktivnosti, koordiniranom aktivnošću mišića usana, jezika, grkljana i dušnika. To je komplikovan proces koji se razvija na osnovu bioloških i psiholoških faktora i okoline u kojoj dete raste. Tempo učenja će zavisiti od podstreka koju dete dobija iz svoje okoline, ali i od njegovih urođenih sposobnosti.
Govor se najintenzivnije razvija u predškolskom uzrastu a usavršava se tokom celog života.
Dete izgovara ono što saznaje, razvija sposobnost imenovanja, kombinovanja, predviđanja.
Govor je važan faktor za razvoj ličnosti i za socijalizaciju svakog mladog bića.
Čitav niz faktora utiče na razvoj govora, a među njima su najvažniji sledeći:
Zdravlje deteta
Opšte zdravlje deteta utiče na početak pričanja i razvoj govora. Recimo, utvrđeno je da ozbiljna i dugotrajna bolest za vreme prve dve godine života odlaže početak govora i upotrebu rečenice za jedan do dva meseca. Ako se ozbiljno ili dugotrajno oboljenje javlja u detinjstvu, to će takođe bitno uticati na početak razvoja govora i socijalizaciju sa ostalom decom.
Inteligencija
Dokazano je da je veza između govora i inteligencije u tankoj vezi, pa govor mođe da posluži kao pokazatelj za intelektualni nivo razvoja deteta. Takođe, deca koja imaju višu inteligenciju pokazuju i govornu superiornost. Ona se ogleda u tome što dete ima veliki fond reči, i u stanju je da formira duže i ispravne strukture rečenica.
Govor je povezan sa celokupnim razvojem deteta, a posebno razvojem mišljenja. Govorom dete razvija intelektualne veštine.
Kada nešto kaže ono pokušava da izrazi svoje misli rečima. Tako misli postaju jasnije.
Socio – ekonomski status porodice
Istraživanja odnosa između govora i socio ekonomskog statusa porodice pokazale su da deca iz oskudnije socijalne sredine kasne u pogledu razvoja govora kad se uporede sa decom iz bogatije sredine. Ovo može da bude posledica bilo razlike u inteligenciji ili u pogledu mogućnosti za učenje. Dete iz viših socio ekonomskih grupa po pravilu ima više veze sa roditeljima, pogotovo sa majkom nego dete iz siromašnijih grupa, gde je majka često odsutna zato što radi, ili je isuviše opterećena domaćim dužnostima da bi mogla više da se posveti deci. Osim toga roditelji iz viših grupa osećaju da je govor vrlo značajna funkcija, ne samo kao odraz statusa porodice i vaspitanja, već takođe i sredstvo za uspeh u životu. Posledica toga je da dete iz viših grupa podstiču, pa čak i primoravaju da nauči da govori rano i ispravno.
Pol deteta
U početku druge godine života javljaju se kvalitativne razlike među polovima, i to u korist devojčica. U ranom uzrastu dečaci sporije uče da govore. Rečenice dečaka su kraće i manje gramatički ispravne. Kod dečaka je često rečnik oskudniji a izgovor manje ispravan nego što je to slučaj kod devojčica ovog uzrasta.
Odnosi u porodici
Nedostatak ličnog i prisnijeg odnosa sa roditeljima utiče na opšti razvoj i njegovo zaostanjanje, a naročito ima posledice na razvoj govora. Podjednako je važna količina vremena koje dete provodi sa roditeljima tokom prvih godina života, i kvalitet i priroda odnosa među njima. Ovo olakšava i pridonosi razvoju govora kod dece.
Što je bogatija sredina u kojoj dete živi, to je ona stimulativnija za razvoj govora.
Detetu treba govoriti sa puno ljubavi, brižljivosti, strpljenja i ne treba ga ućutkivati. Važno je da dete sluša pravilan govor i da ga pozitivno podstiče okolina u kojoj živi.
Šta svaki roditelj treba da zna o razvoju svog deteta u predškolskom periodu:
