Učenje je svesna i namerna aktivnost kojom stičete određena saznanja i veštine.
To je složen proces koji traje tokom celog života i prisutan je u svim njegovim aspektima i razdobljima. Bazira se na pamćenju gradiva ili sadržaja koje se uči.
Učenjem se formiraju tragovi u mozgu koji ostaju kao deo iskustva ličnosti i mogu imati različitu dužinu trajanja, što uglavnom zavisi od namene za koju se uči.
U školi ćeš dobiti onoliko koliko uložiš u nju.
U životu se do uspeha stiže radom. One navike u učenju koje postigneš u ovom periodu će ti se višestruko isplatiti u daljem životu.
Šta je najvažnije što treba da znaš o procesu učenja a što će ti olakšati da savladaš sve zahteve škole i budeš uspešan đak?
- Napravi sebi najbolji ambijent za učenje.
Udobno se smesti.
Najbolje je da učiš za stolom jer ovaj položaj održava budnost. Imaj stalni radni prostor ili kutak za učenje.
Veoma je važno da mesto na kome učiš ima dovoljno svetlosti, da sto i stolice postaviš tako da ti je kičma ispravljena i da ti je sav materijal za učenje nadohvat ruke.
Pročitaj više o tome kako da zavoliš učenje:
2. Slušaj i koncentriši se tokom časova.
Proceni šta je korisno od onoga što čuješ tokom časova.
Aktivno slušanje znači da sa pažnjom i zainteresovanošću pratiš predavanje nastavnika i profesora.
Vrlo je bitno da vodiš beleške. Važne stvari uvek zapiši!
Traži objašnjenje od nastavnika ili profesora za ono što ti tokom predavanja nije bilo jasno.
Pokušaj da se odvikneš od navike pasivnog slušanja i da ne zapisuješ sve što je izloženo.
3. Planiraj svoje vreme.
Planiranje vremena je od izuzetne važnosti za tvoj uspeh u učenju.
Napravi raspored dnevnih aktivnosti, isplaniraj vreme za izlaske i druženje sa prijateljima, učenje i odmor.
Odredi do kada želiš da radiš i završiš zadatke koji su u toku i isplaniraj aktivnosti koji iza njih slede.
Misli konstantno lutaju pa ako imaš druge obaveze, zadatke ili ideje koje ti se motaju po glavi, zapiši ih na papir i odredi kada ćeš se njima baviti. Onda odloži papir i vrati se na zadatak kojim se trenutno baviš.
4. Ponavljanje gradiva
Dok je pamćenje još uvek sveže, prvi deo vremena predviđenog za učenje treba da utrošiš na ponavljanje gradiva koje si tog dana slušao u školi. Pročitaj lekciju, podvuci ono što je bitno i dopunite beleške.
Ono što si naučio ili čuo za vreme časa brzo ćeš zaboraviti ako ga ne ponoviš i ne proradiš ponovo kod kuće.
Koristi periode najveće budnosti i koncentracije za učenje teških delova gradiva. Najbolje i najlakše je učiti rano ujutro, sat vremena nakon buđenja jer tada mozak lako absorbuje informacije i podatke.
5. Kada učiš, izbegavaj ometanja.
Postavi natpis na vratima da te ne ometaju, obavestite prijatelje i roditelje, isključi telefon i kompjuter
Pobrini se da smanjiš buku oko sebe.
Ako ti je potrebna muzika u pozadini, neka bude lagana i tiha.
14 saveta za uspešan početak radnog dana:
6. Preispitaj pristup učenju.
Da li si sasvim siguran da sve radiš kako treba? Preispitaj sopstveni pristup učenju.
Umesto da odlažeš učenje do poslednjeg trenutka, treba da ga učiniš rutinskom navikom i svakodnevnom obavezom.
Ostavi dovoljno vremena za pripremu gradiva i proveru znanja pre kontrolnog ili pismenog. Na ovaj način ćeš izgraditi dodatno samopouzdanje.
7. Druži se sa uspešnim drugarima.
Motivaciju za rad možeš povećati tako što se družiš sa vrednim prijateljima koji imaju uspeha u učenju. Ovde nije važan takmičarski duh već da nastojiš da učiš od drugih, da tražiš izazove ali i pomoć, i da sam podučavaš druge sa nekim svojim kvalitetima i sposobnostima.
8. Prepoznaj na vreme mogući stres ili nervozu i napravi pauzu.
Izbegavanje obaveza je možda dobra strategija za privremeno ublažavanje stresa ali ovakav pristup povećava stres u nekom narednom periodu.
Najbolje je da napraviš pauzu u radu i ublažiš posledice nekom fizičkom aktivnošću, aktivnim odmorom ili rekreacijom.
