Tokom poslednjih decenija, došlo je do velikih promena u porodičnom vaspitanju i pristupu disciplinovanja dece.
Promocija prava deteta i odrastanja bez grubosti, fizičke kazne, ili bilo kog drugog neadekvatnog odnosa prema deci od strane roditelja i osoba koje su u neoposrednom kontaktu sa decom, zauzima značajno mesto u svim delovima društva koji se bave zašitom i obrazovanjem dece.
Deca imaju pravo na dobro vaspitanje, brigu i bezbednost. Prema deci se treba odnositi sa poštovanjem prema njihovoj ličnosti i individualnosti. Ona se ne smeju podvrgavati fizičkom kažnjavanju niti bilo kom drugom obliku ponižavajućeg postupanja.
Način na koji će se roditelji ophoditi prema detetu u nekoj konkretnoj situaciji, ali i kako će planirati svoje strategije roditeljstva zavisi od informisanosti i znanja o tome šta je dobro i efikasno za dete.
Pod grubim i strogim pristupom disciplinovanju podrazumeva se svaki odnos u kojem se roditelji oslanjaju na autoritarni pristup koristeći fizičku i psihičku nadmoć, kažnjavanje ili psihološku agresivnost.
Na stotine istraživanja je pokazalo da kazna nije najbolji način za postizanje pozitivnih rezultata u ponašanju kod dece. Umesto toga, ona boli, čini da se drugi osećaju loše i koristi strah kao pokretačku motivaciju.
Američka psihološka asocijacija ili American Psychology Associations, daje par preporuka za disciplinovanje koje su prilagođene razvojnim kapacitetima deteta.
Ova organizacije predlaže:
- da treba da postoji strategija za podučavanje i osnaživanje željenog ponašanja putem proaktivne discipline,
- da okruženje u kome dete uči i veza između deteta i roditelja treba da bude podržavajuća,
- da treba osmisliti pozitivne strategije vaspitanja kako bi se smanjila neželjena ponašanja kod deteta.
Šta ovo znači i šta tačno roditelj treba da radi?
- Tokom disciplinovanja roditelj treba da preuzme odgovornost za svoje i detetovo ponašanje.
- Treba da stvori mogućnosti i prilike za usvajanje novih uvida i novog učenja razgovaranjem i objašnjavanjem
- Da obezbedi sigurne uslove
- Ne treba da očekuje od deteta nešto što nije u skladu sa njegovim razvojnim kapacitetima
- Ne sme da narušava psihofizički integritet deteta.
Dve najbitnije stvari koje će roditeljima biti najbolji prijatelji
u vaspitanju dece su:
- Potrebno je da svaki roditelj shvati da je upravljanje sopstvenim emocijama model kojim će se voditi i njihova deca.
- Potrebno je da roditelji imaju više strpljenja.
5 stvari koje treba da znate u vezi sa odrastanjem deteta :
- Deca do treće godine ne mogu da kontrolišu impulsivno ponašanje i svoje emocije.
- Deca ne mogu da razviju kontrolu svojih emocija na ovom uzrastu.
- Na uzrastu do treće godine dete ne prkosi kada krši pravila.
- Tek sa tri ipo ili četiri godine deca počinju da razvijaju sposobnost kontrolisanja impulsivnog ponašanja
- Deca postaju potpuno sklona kontrolisanju impulsivnog ponašanja mnogo, mnogo kasnije.
Osvestite vlastite postupke:
Nemojte kažnjavati decu zbog toga što ona ne mogu da kontrolišu svoja osećanja i svoje ponašanje.
Za njihovo ponašanje je odgovoran normalni biološki i neurološki razvoj.
Kada postoji problem, nemojte ga zanemariti, ali pomozite detetu da nauči da se ponaša u skladu sa situacijom. Ostanite pribrani i smireni, prijateljski raspoloženi prema detetu.
Budite pozitivan roditelj, izgradite odnos sa detetom zasnovan na podršci, poverenju i obostranom uvažavanju.
Pročitajte više o pozitivnom roditeljstvu:
