Kada deca prelaze iz detinjstva u odraslo doba, ona doživljavaju mnoge fizičke i emocionalne promene, kao i promene u ponašanju, pa je ovo period koji traži veliko prilagođavanje i roditelja i dece.
Reč adolescencija dolazi od latinske reči i znači RASTI. Reč adolescencija se često povezuje sa reči pubertet, koja označava ZRELOST. Ovi pojmovi nisu sinonimi i važno je razumeti razliku među njima.
Pubertet označava biološke i fiziološke promene koje se javljaju na početku druge decenije života i završavaju dostizanjem pune polne zrelosti. Početak i trajanje ovog perioda je individualan i uslovljen je brojnim činiocima poput naslednih faktora, genetskih predispozicija, načina ishrane i uslova u kojima neko raste i razvija se.
Za razliku od puberteta, adolescencija označava psihičke promene koje prate telesni razvoj u pubertetu.
Svakako, ovo su godine koje sa sobom nose uzbuđenja, promene i izazove, ali i brige i i probleme. Ipak, svi ovi stresovi su neizbežni i prirodni.
Sa čime se suočava mlada osoba u periodu adolescencije?
- fizičke promene dovode do stvaranje nove slike o sebi
- telesne promene
- oblikuju se vrednosna usmerenja i stvara se vlastiti pogled na svet
- intenzivni razvoj intelektualnih veština
- formiranje ličnog identiteta
Ovo je faza u kojoj deca uče kako da se nose sa pritiskom od nagomilanih školskih obaveza, kako da se dopadnu vršnjacima, kako da budu dobri prijatelji, kako da donose važne i manje važne životne odluke, i ponekad na ovom zahtevnom putu, oni omanu. Problemi znaju da se namnože a roditelji se pitaju da li je ponašanje njihove dece normalno i kada je vreme da uskoče da pomognu. U adolescenciji njihove dece, roditelji često znaju da idealizuju lepe trenutke a da previde ili zaborave one teške i nespretne aspekte vlastitog odrastanja, te da previde probleme u ponašanju i osećajima svoje dece.
Razumevanje i prepoznavanje ovih izazova je ključna uloga roditelja.
U adolescenciji najčešće razlikujemo tri faze:
- Rana adolescencija koja počinje sa pubertetom i završava se sa usporavanjem fizičkog rasta kada se dete od roditelja okreće više ka vršnjacima.
- Srednju adolescenciju karakteriše koncentracija na definisanje polnog identita i orijentacija na društvo.
- Kasna adolescencija beleži uspostavljanje identiteta, a porodica, prijatelji i vlastito Ja se opažaju na složenije načine.
Pročitaj više o adolescenciji i razvoju mozga ovde:
Za adolescente unutrašnji nemir je stvarno i novo iskustvo, ono dolazi iz niza osećaja i svesti o tome da su drugačiji nego kada su bili deca. Osećaji prema roditeljima se menjaju i to zna da ih uznemirava. Takođe, njihova tela se intenzivno menjaju. Razlike u ponašanju koje adolescencija donosi znaju da budu zbunjujuće i za decu i za roditelje.
O mnogim pitanjima i temama koja se otvaraju tokom adolescencije važno je razgovarati u saosećajnoj, toploj i podržavajućoj atmosferi.
Važno da mlada osoba dobije tačne informacije i korisne savete koje će joj pomoći da prebrodi krizne situacije ili periode.
