I učiti treba naučiti! Dabome! Niko nije rođen da je obdareniji veštinom za učenje i niko nema „više sreće“ od tebe. Radi se o jednoj jednostavnoj istini: ukoliko želiš da postižeš veći uspeh u učenju, moraš da posvetiš i više vremena i energije da ti ovaj proces postane lakši.
Veština učenja će ti trebati ceo život.
Nije vezana za školu, ni za to što mama kaže da moraš, ni za to što se bliži tromesečje i učitelji i nastavnici „preteruju“ sa kontrolnima… Učićeš i kad budeš u 30-tim i u 70-tim. Načini kojima ćeš učiti: bilo da je napamet, iz iskustva, sa oprobavanjem i razumevanjem, sa željom ili bez želje…će se razlikovati. Ali potreba za učenjem novog će biti trajna.
Zamisli koliko bi sebi olakšao kada bi naučio da učiš na vreme i sebi prekratio muke za sve te godine kasnije!
Da bi razumeli naš sopstveni proces učenja ne treba da znamo samo naše dobre učeničke strane, već treba da budemo svesni i negatvnih. Kada vidimo sliku iz šireg ugla tada bolje razumemo sebe i lakše uvodimo pozitivne promene.
Evo nekoliko problema koji mogu da se jave prilikom učenja koje treba da osvestiš i promeniš:
- Nepostojanje vlastite organizacije gradiva.
Plan učenja je veoma bitan. On treba da bude takav da si siguran da ćeš savladati sve što si naumio.
Ako ne znaš kada počinješ tog dana, kada je vreme za odmor i vreme za razbibrigu a kada je vreme da savladaš lekciju ili deo domaćeg zadatka, na kraju dana nećeš biti zadovoljan učinkom. Pozitivna motivacija je jako bitna, zato se organizuj.
- Stalno odlaganje.
Nikako da „zagreješ stolicu“ i da se koncentrišeš na zadatke je pravi trn u oku. Možda je ono što treba da uradiš preteško ili stresno, šta god da je razlog, odgađanje je loša navika koja ti donosi još više obaveza ili problema. Najbolji lek je da se prihvatiš posla i obaviš ga.
- Postojanje velikih teškoća u razumevanju gradiva.
Naravno da gradivo neće uvek biti „skrojeno po tvojoj meri“. Nekada je preteško, nekada ne vidiš smisao zbog čega je to potrebno u tvom životu, nekada ti se prosto ne radi baš to… Potraži pomoć prijatelja, roditelja ili pitaj učitelja ukoliko nešto nisi dobro razumeo.
- Brzo odustajanje.
Konačno sedneš i počneš da radiš, i onda brzo i odustaneš. Najlakše je da se ne javiš na telefon kad te neko pozove, isključiš muziku u pozadini, i sve ono što bi moglo da te ometa. Sve su to važne, sastavne aktivnosti života koje će te sačekati i kada uradiš sve što si naumio.
- Učenje bez proveravanja i ponavljanja gradiva.
Recimo da si mnogo vremena proveo učeći jednu lekciju, a već kroz par dana je zaboravio. Ovo se događa kada ne organizuješ vreme za ponavljanje. Jedna velika zabluda u učenju je da ako nešto pročitaš i razumeš, ne znači i da ćeš sve zapamtiti. Potrebno je da naglas proveravaš pročitano, i da se istom vratiš još par puta u narednom periodu kako bi trajno ostalo u tvom sećanju.
- Neredovno učenje.
Jedne nedelje ti ide sjajno, a već sledeće se opustiš… Ovo je najčešći problem koji svi mi imamo. Ukoliko nismo dosledni, rezultati neće biti onakvi kakve smo ih zamislili.
- Strah od kontrolnih i ispitivanja.
Strah od učitelja, predmeta (zato što nam nije po meri) ili ispitivanja, je najveći goblin u tvojoj glavi. Strah nas sve čini nemoćnima i bitno utiče na motivaciju. Trema je neprijatan osećaj ali ne treba da ti bude vodič ni mera onoga što možeš. Strahovi se pobeđuju tako što se suočavamo sa njima. Ne zaboravi, svako ima kapacitet da nauči što želi i da prevaziđe svoje strahove, to se postiže tako što svakog dana znaš sve više i sigurniji si u sebe.
Par saveta koji ti mogu pomoći u tome da zavoliš učenje:
A evo i šta može da ti bude i najveći pokretač u učenju!
- Redovno pravi svoj plan rada: dnevni, nedeljni i mesečni – i pridržavaj ga se.
- Trudi se da svakog dana budeš na vreme u školi.
- Redovno hvataj beleške u školi.
- Vodi računa o urednosti svog prostora za učenje.
- Prijatelji su blago! Koristi njihovu podršku, pitaj za savet u vezi škole, pitaj ih kada u nešto nisi siguran.
- Redovno prati svoj uspeh. Svaka bolja ocena od prethodne je razlog za proslavu!
Odugovlačenje je povod za glavobolju. Ne odugovlači, sedi i “zagrej stolicu”:
Bilo bi dobro da pre početka učenja napraviš raspored vremena i plan rada. Izlistaj i napiši sve aktivnosti koje te čekaju tog dana ili te radne nedelje. Na ovoj listi treba da se nađu i tvoje školske obaveze i aktivnosti koje se tiču zabave i slobodnog vremena.
Zamisli tu tabelu koja ima baš sve ono što ti je potrebno da se osećaš zadovoljnim: matematika, odlazak u bioskop, 20 novih reči iz stranog jezika i šetnja sa najboljim prijateljem! I kraj radnog dana (nedelje, polugodišta, godine…) je cakum pakum!
