U toku odrastanja, tinejdžeri će prolaziti kroz različite faze ponašanja, pokazivanja emocija i predstavljanja sebe. Dok prolaze kroz ovu fazu odrastanja u kojoj se mozak još uvek intenzivno razvija i uspostavlja se balansirani rad hormona, promene raspoloženja su česte i normalne.
Česta su odvajanja od porodice, zatvaranja u sobe, izbegavanja porodičnih aktivnosti, izlasci sa drugarima i vršnjacima i dr.
Ako želite da uvedete novi “kućni red” – to je ok, ali nije važno samo postavljanje granica već i objašnjenje zašto ograničenje postoji, važno je ukazivati na stvari pozitivnim primerom, pa tako i uspostavljati pozitivne odnose između roditelja i tinejdžera.
Ali, šta da radimo kada je dete očigledno frustrirano? Ponekad, nezadovoljstvo i frustriracija ometaju redovne aktivnosti i njihovo svakodnevno funkcionisanje. Ovo može da utiče na ishranu, odnose mlade osobe sa porodicom i prijateljima, na spavanje i na školske aktivnosti.
Ono što je prihvatljivo ponašanje deteta u nekoj drugoj porodici, vrlo verovatno će se razlikovati od vaše. Na vama je da uspostavite dinamiku i ograničenja ponašanja u vašoj.
Možda ćete prepoznati neka od ponašanja koja odskaču od normale…
- Česte su svađe i argumenti sa članovima porodice i sa prijateljima.
- Česte emocionalne promene: plakanje ili „cviljenje“ i žalbe da im se nešto ne dopada iako ne postoji realan razlog za to. Zatim i povlačenje, odustajanje, ili udaranje sebe.
- Odugovlače ili odbijaju da ispune svoje obaveze.
- Usmeravanje pažnje da nešto „nije fer“ i zahtevanje da takvo ponašanje prestane. Nestrpljenje i okrivljavanje drugih za greške koje su i sami napravili.
Ovo su sve pokazatelji niske tolerancije na frustracije u periodu adolescencije.
U psihologiji se ističe da je niska tolerancija na frustracije snažan nagon da se odbaci nelagodnost bez mnogo razmišljanja.
Ona je podjednako česta i kod dece i kod odraslih.
Kod mladih osoba u razvoju, niska tolerancija na frustraciju često zna da bude naznaka nižeg vrednovanja sebe i pripisavanja sebi dodatnih negativnih osobina.
Ukoliko su pokazatelji ili simptomi frustracije kod tinejdžera trajniji i uporniji i utiču na to kako se oni osećaju, misle i ponašaju, pokažite da želite da im pomognete, ali budite i spremni da potražite stručnu pomoć.
Kako da pomognete?
|
O razvoju strahova u tinejdžerskim danima možete pročitati više ovde:
Main photo: Freepic
